БАЛЕРИНА
Принцеза свилених ципелица,
Провидна као крила птица,
Покретима које душа ствара
Телом са нама рсзговара.
Као лабуд по бини ходи,
Чини се,плива лабуд по води
Осетиш јесени, љубави, лета
Видиш да цвет на бини цвета.
Трепери сценом нестварно-стварна
Кармен, Болеро, Жизела славна.
Музика, ко латице свиле,
Покрива тајном те плесне идиле.
Балерина дода чипкасте снове,
Па скупа најлепшим небом плове.
Покрене руке ко птице кад лете
И тихо шапуће лепоту свету.
Ко сјајне звезде падалице
Плешу свилене ципелице
На врховима прстију, на престолу
Балерина направи пируету
И прича најнежније приче свету.
Плес је напросто целу узме,
Ветар јој дао део свог дара,
Уз музику покретима живот ствара.
БАЛЕРИНА И БУРЕК
Девојчице су нешто друго.
Маштом се играју као са другом.
Замисле лелујави плес ко од шале
Што стаје у балетске ципелице мале.
Тако звездане искре шаљу,
Облаку и небу лепоту дају.
Балет је покрет којим се прича,
Рукама и телом представе кише,
Пролеће, трешња што мирише.
Свака би цурица да лабуд буде
Весели себе и друге људе,
Ал мама каже, оштра ко увек,
Уз то никако не иде бурек.
Сања је за балет тата-мата
Ал је без бурека мука хвата.
© Снежана Тодоровић, Краљево
Snežana dobrodošla na http://www.poezija.rs
Nežno i toplo! Divni stihovi, bravo ❤