JESENjI ADAĐO – Nena Miljanović

Adađom
Opraštam se od svoga leta i tebe
Dok veje ruj i zlato sa grana
I spiralno pada uvelo lišće
Kao pera sitnih umirućih ptica
Stere se i slaže po stazi
Kojom gaziš po sebi i meni
I odlaziš nesigurnim korakom
Iz našeg Miholjskog leta
Neodlučan

Idi
I ne osvrći se
Nije to moj zov što čuješ
To samo vetar raznosi krike
Jata divljih gusaka pod nebom
Izgubljenih u magli
Kao mi u našoj jeseni

Ponavljam
Ne osvrći se i ne vraćaj
Ako ne možeš ostati
I ne žali me ako me ne možeš voleti
Ne padaj na patetiku
Ovo slano što lije nije za tobom
I nisu suze
To samo rosa kaplje sa mojih golih grana
I pada po pređenoj stazi Ljubavi
Na kojoj smo pali uveli
I nestali
U poslednjem tonu jesenjeg adađa
Jesenjih dvoje