ПЛАМ
Беше плама,
сад ни дима,
прође лето,
већ је зима.
Све је прошло.
Што је било сад се крије,
стало је у један трен,
к’о да ништа било није.
Беше дима,
беше плама,
беше светлост,
сад је тама.
Плам се не запали
никад више,
што је било
сад се брише.
© Мирослав Јосифовић
(Прочитано: 47 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.015 пута)