Moje se zastave viju visoko
ja još poražen nisam,
mnogi bi želeli da ne postojim
da sam sa zemlje zbrisan.
Još moja jedra vetrovi dobri
snagom pokreta pune,
još mi se smeše bogovi mora
nedaju jedra da trune.
Još moje dane od mrkle noći
trgaju svetla jutra,
još se točkovi sreće vrte
nose me u bolja sutra.
Još mnogo, mnogo, za mene ima
puteva i novih staza,
tunela, vrata, svetla u njima
još mnogo novih izlaza.
Još ću jedriti ovim morima
spustiti jedra neću,
zašto se čuditi, ja samo imam
za saveznika sreću.
Milovan Petrović
–
(Прочитано: 38 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.768 пута)