ЕКСТАЗА – Миладиновић Сандра

ЕКСТАЗА

Чуј ме, хеј ти чипко без краја,
што често мењаш своје мотиве,
мислиш да сам још увек наивно дете,
и да ти не знам прво име….!?

Сањала сам без јасних граница,
и сада сањам, али знам негативе,
и нема за мене успутних станица,
већ уздаха што уче да живим са тиме….

Очи су ми свачије јасне и прозирне,
а руке као реке док теку низ корита,
спирају маску и попут ветра све одају,
ни једна тајна не остаје скровита….

Знам, лако је рећи волим те лудо,
али волети није само та реч кратка,
већ кораци што од јутра до јутра надања,
постају смисао свих наших страдања….

Сада без страха пловим овим бродом,
јер таласи су попут екстазе,
никада ти нећу рећи оно” збогом”,
јер светлост лудује кроз бескрајне стазе….

© Миладиновић Сандра