Spuštam kofer spakovanog života.
Odlažem put u sebe.
Spor tempo u prostoru
uz ritam samoće
i ništavilo.
Bolesti u meni,bez leka.
Iz opuštene ruke
klizi svežanj ključeva
za sve moje brave,
od kojih se ne rastajem
ni odlaskom.
Koraci u mislima odzvanjaju,
oni koje nikada
neću načiniti.
Po kaputu od snova
mirišem na tebe
sada i zauvek.
Bacam još jedan pogled
na spakovane ostatke
ovog između nas što izmiče.
Odlažem put u sebe.
Ako odem i tamo ću te naći.
Bolesti moja,
moja životnosti.
Pod nepcima
još je slatkoća tvojih reči.
Sad žmurim.
Da li su tvoje oči otvorene?
Vide li isti mrak?
*
Dar sa neba
razbole me nevidljivo,nedodirljivo,
raspršen otrovni dar.
*
Ni kaput,ni kofer
ne služe ničemu.
Odlažem put u sebe.
Sve dok ne pronađu lek.
Bolesti moja,
moja životnosti…..
E, ovo se zove poezija, pesma… ovo je tako duboko… setno, s’ljubavlju posveceno osobi …
a taj put u sebi, nemoj zatvarati…
” po kaputu od snova mirisem na tebe” ovo je tako lepo receno… pokopa me pesma:)
Ne znam za kaput i kofer ali ova ce pesma svima koji je procitaju sluziti kao najlepsi dar!
Podhranjuje…
Uzivala sam draga Aleksandra
pronadje me..:))))))))
Otkopacu te,ja ti kazem…Salim se.nadala sam se tvom komentaru,osetila sam da ces se pronaci tu negde,u kaputu,koferu….Draga moja poeteso.
Vracam se putu u sebe,naravno,pa kuda bih drugo putovala…mnogo toga ostaje da se istrazi,zar ne?
Tvoja pesma AKO SE VRATIM meni je osti takav DAR SA NEBA….
Tvoja Aleksandra.
Ne secam se kada me je poslednji put, tako patosirala neka pesma…
Zaista!
Mislim na tebe veruj…nisam zaboravila… sutra ili u nedelju oslikacu ”KOACI”
:-)))
ljubac
A veruj, pre 10-ak dana sam pocela neku pesmu, bas se pominje – tezak kofer, pun ljubavi…na na crnom asfaltu…i tako to… samo sam pribelezila reci da misao ne ode. Mislim, nekako ovako ide…
Tebi je sve jedno
sto je moj kofer
pun ljubavi
jos na stanici
ispusten iz srca
opkoljen prolaznicima
na crnom asfaltu
Zaboravih ti reci; Pesma meseca za jul je O, KOLIKO MOZE, Miro Beribaka
CESTITAM:)
Dovrsi je Lepa…Uhvati misli svoje,pa je donesi meni…
A za pesmu mesca,Miro mi obeca kafu sa ratlukom da casti ako budem bila u pravu da ce pobediti!Pa eto,jednu srednju za ene sa mlekom….stvarno mu i ja cestitam od srca,zasluzno….
Ime, pa nas dvoje najvise pisemo ovde! Bezis mi za tri dve pesme.
Kao da se utrkujemo. Eh sto nas nema jos bar dvadesetak. No . . .
Sta je tu je…Mislim da bi bila prava ludnica od poezije, a da ti pobegnem za jos jednu?
Ako nemas nista protiv, stize upravo pesma NEMOJTE……
veujem da ce ti se dopasti,kad vec ti uvek znas sta se meni dopada,hajde da rizikujem da dam slicnu ocenu….Naravno,ne sumnjam da me neces ostaviti bez svog komentara…
Mislila sam da cemo potaci jos neke na cesce objave,ima tu je Miro,Lepa nesto skrtari, moracu da je iskritikujem,ali na kraju uvek odustanem od toga…neznam sto,slaba sam na njenu dusu…Puno te pozdravljam,imenjace.
HeHe… slatki ste:)
Kritike ce dobro doci…delimicno ste u pravu! Kamo lepe srece da ih je vise na Blogu. Ali….da nije to ali!!!?
Rado hocu da vam se pridruzim i da objavljujem ali da budem iskrena… posvadjala sam se sa inspiracijom!
Mozda sad s’jeseni…naidje buica…
Vas dvoje ste trenutno u trendu i prosto mi zao da vas prekidam
Cim ugabim trenutak, prvo citam sta ima na blogu!
Cesto prekomentarisem…
Uzivajte… objavljujte… druzite … volite se ljudi, svima su nam slabosti iste:)) /citirala sam Maestra/
Ime,pa nisam znala da smo U TRENDU….Pa dobro,dok traje uzivajmo….
Natpevavajmo se…Poz.