ЗБИРКА СЕЋАЊА
Нити се сећања могу брисати,
нити требају….
И осмех и радост, и туга и суза
недостају….
Док се кроз гране назире хоризонт жеља,
сећања постају као речи најбољег пријатеља!
Нити се сећања треба бранити,
нити бојати….
Као шкриња највећег блага могу
засијати….
Док кроз пустиње вапимо за мирисном оазом,
сећања постају путокази непознатом стазом!
Нити се сећања требају мрвити,
нити газити….
Као звезде у нама она ипак опстају и
постоје….
Путују мрачним ходницима и не могу се скрасити,
после невремена боје видике у дугине боје!
© Миладиновић Сандра
