NOCNA KAPIJA – Miladinovic Sandra

NOCNA KAPIJA

Sumi javor pored reke,
prica pricu sapatima,
a, vetar mu njise grane,
ostala bih tu satima…

Zalazak je Sunca skoro,
senke zbijaju magiju,
nebo virtouz na delu,
nocnu otvara kapiju….

Vec se zvezde promaljaju,
ljiljak kao hitra munja,
dusa se od srece siri,
po nebu bi da se sunja!

I sijaju srebrom tkane,
bajne meseceve sestre,
neke davno ugasene,
al’, su biser ove pesme!

Ovu noc kad sklopim oci,
opijena zeljna dusa,
sa zvezdana zaigrace,
jutro nece da saslusa…!

© Miladinovic Sandra