1
grešim
grešim
vejavica ili kiša
mislim
mislim
smkava se ili sviće
okrećem list
ili glavu
ma
nije mi botno
nešto se dešava, da
to je jedino što razumem
dovoljno je
dovoljno
najvažnije je dobaciti svesti
– na mestu voljno –
kamin(n)gs
.
2
pretpostavljam da neće biti kraja
ni svet(a)
ni
o
ni
ka
da
pretpo
stavljam
da ne
će
biti
da – da – da
ničega
što bi dokazalo
nepostojanje
minimalističkog minimalizma
–
osim postojanog pepela
bez čulnih bravura
kamin(n)gs
.
3
već nekoliko minuta ne pokreću se kazaljke
odbrojavam tačno koliko
dakle
meni sat
uopšte i ne treba
i stablo označava kako ga vreme
upravlja u sebi potrebnim smerovima
već je ponoć
i to mi je jasno
naravno
srce je pratilo ritam
i
uslišilo molbe
starih predanja
–
nestati u snu … tik
lepšega nema….tak
otkucaj bila
i
kraj
pokop sata i kapaka
dah motri na smrt
kamin(n)gs
5
živeti znači –
s
a
m
o
-biti živ
ništa više
filozofi
ništa više
a umreti
to je
već
sveobuhvatije
iako sam živa
tvrdim da sam mrtva
jer među mrtve
ubaci me živalj
ako apostrofirate moju tvrdnju
jao vam ga
jao
živite i uživajte
ja ću skoro odlučiti
ko sam
–
Dedal ili Ikar
kamin(n)gs
.
6
problem se pojavio
ne iznenada
ne iz ne nadâ
ne iz ne na da
problem se svalio
ne
ili
da
sve mu je jedno
jvio je da nije rešiv
problem se pojavio
a
meni je glava pro-bijena
je-jeste-pro-blemi-
ma-šta ću sa-da?
maštaćuda
kamin(n)gs
.
7
rasla sam
rasla
i
prerasla
pod istim imenom
i
opisom
univerzalnosti
koga sam to
onda
nadmašila
ako sam jedinstvena
vratite mi ono doba
onu kosu
osećanja
vratite mi mene
samu si sebe progutala
sažvakala
i
pljunuta ti
koprcaš se
u
svojim
vijugama
*
nema ti izlaska
odzvanja kvazipoeta
ne
ma
kamin(n)gs
.
8
danima
niti jedem, niti pijem
ne spavam i ne udaljavam se
od mesta gde započeh
duboko promišljanje
– u čemu je smisao života
došla sam do izuzetnog zaključka
smisao je u
tome i tome
takoreći
ni u (ili ne-)čemu
ili još preciznije
– nebo je iznad
– tlo je pod
– a život je
međutim
među
tim
kratkotrajno-večnim
i (ovo ističem)
multiambivalentnim
-pihhh-
kamin(n)gs
.
CIKLUS – DECEMBAR II
9
sreli smo se na putu do
groblja
pričali o poeziji
koju je
pokojnik
pisao
sad srećem drugaga
na putu
s groblja
pričamo o poeziji
uopšteno
mrtvi su svi pesnici
i više ni s kim ne pričam
možda sam i ja mrtva
čujem nekog
pominje me
————–
verovatno
————–
stih stiže
iz
nad
kamin(n)gs
.
10
neprekidno pišem
evo ruke, glave
neba –
ono prati sve
najednom tama
ne mogu da verujem
nema glave
ruke
neba nad tomovima
*
da l’ sam
stvarno
pisala
il’ se univerzum igra
postojanjem ničega
kamin(n)gs
.
11
nije mi jasno šta je to – dan
koji je taman
previše siv
zapravo modar
ne!
koji je crn
nije mi jasno šta je to dan
nije mi jasno da li je dan
nije mi jasno TO
tamno-sivo-
mo-
dro-crno-
tam-si-mo-cr
ta-si-mo-
crrr
nije mi ja-
sno
nô …..je-
dan
nije….
dan
– jasno
nije
i?
kamin(n)gs
.
12
kako narediti živima da
ostave mrtve na miru ?
oni žele ostati
tamo gde jesu –
pametna nisam
a mžda – da
skočiću s vrha najviše planine
ili u najdublji deo okeana
a šta
ako me izvuku?
skočiću u lomaču – pa
mogu i to
ne,
ni to ne bih …
moj pepeo želi samoću
da li je moguće
da su mrtvi
u
nepogodnijem
položaju
od živih
–
nezavisno od spokojne horizontale?
da li ?
kamin(n)gs
P.S. ne prilazi !
