Kad se voli-Saša Zbiljić

Kad se voli

Začaran mislima šta ljubav donosi a šta odnosi,

bledog straha i pogleda,

u svilenkastoj i zamršenoj kosi,

gledam gde nestaju neba.

Kada guste i crne šume prepreče put,

iznemoglosti ne pstoji kraja,

ostaneš ka suncu leđima okrenut,

zaboravljaš kapi svetlosti raja.

Ćutiš, da te reči ne zabole,

gorke kao kamen soli,

grešnoj čaši usne teško odole,

sve se može i ne može kad se voli.

Kuneš slabost i sve što niče

iz korena slabosti tvoje,

ranjiva srca jedna na druga liče,

a glasovi duše ne postoje.

Pustiš da vodi put daleko,

gde laž utočište traži,

proklinješ svaku reč koju nisi rek’o,

a iskrena suza osta bol da blaži.