NE ZNAM KAKO DA TE ZOVEM?
Ne znam kako da te zovem,
s’ tako nežnim dlanovima!?
Ne znam kako da te zovem,
s’ tako umilnim očima!?
A, kad pričas ti si….
ti si reka tako bistra,
ti si reka nepresušna!
Ne znam kako da te zovem,
i boli me zato duša!
Ne znam kako da ti tepam,
kad me tako srećnom činis!?
Ne znam kako da te ljubim,
drugačije da doživiš!?
Kao nikada da osećas,
da treperi tvoja duša,
da prožima tvoje telo,
kao kiša posle suša,
i da dah ti bude vreo….
Ne znam kako da ti tepam,
a, da pamtiš život ceo!?
Da ti kažem – janje moje,
da ti kažem – dušo, dragi,
ili ti si moje nebo,
moj ljubljeni, nada ,sreća…!?
To dovoljno neće biti,
neka reč mi treba “VEĆA”!
Ne znam kako da te zovem,
i da mislim vise neću,
jer to dah mi oduzima,
dok te cekam sagoreću!?
Kad te vidim u zagrljaj
vinuću se poput laste,
tebi daću dar najveći,
usne rujne što me krase!
© Miladinović Sandra
Nista lepse u skorije vreme nisam procitala.
Suze su mi na oci poterale tvoje reci. . .
HVALA, Sandra
HVALA DACO, PUNO HVALA! DRAGO MI JE DA TI SE SVIDJA I TO MI DAJE VECU VOLJU
ZA NOVIM PESMAMA! PUNO TE POZDRAVLJAM! SANDRA