VATRA JE U MENI – Miladinović Sandra

VATRA JE U MENI

Vatra je u meni, pa pustiću druge,
neka krenu tamo kud su naumili,
neka ginu ludo, neka ginu slasno,
neka krše krila tako zaneseni!

Vatra je u meni, ali sve te ruke,
što pružaju u igri kao lažnu nadu,
ništa mi ne znače, ništa mi ne nude,
ja nebih da odmaram u njihovom hladu!

Ja bih kao vranac u silini vatre,
jurila za vetrom i polenom nebom,
pa bih niz livade i vrleti krasne,
opet vinula se opijena medom!

Ne moram da biram, ne moram da primam,
mogu da treperim i igram do ludila,
mogu da se šepurim i sa oblacima,
sve je bolje nego život uzaludan!

© Miladinović Sandra