ZAKLETVA NA ŠARENOM ĆILIMU

Slušam trotoare kako urlaju

i korake prolaznika kojima je život,

ukraden i nesiguran.

Čekam jutro da se pojavi ispod zavesa trave

i obriše strah iz noćnih mora.

Pitam se, zašto je svet potisnut mržnjom,

naoružan do zuba i dobro žive samo oni…

bolesnog uma?

Svet je izgubio lepotu, smisao života,

zatrpan u otrov i odeven olujnom prašinom.

Više se ne poštuje priroda, niti zelenilo,

pa ljudima i oči obolevaju.

Dolazi dan kada će anđeli otvoriti kapije

i videti strahote zemaljske.

Obratiće se Gospodu Bogu

da nanovo zemlju uredi

i od velikog zla prečisti.

Spratovi piramida rasuće se!

Ulice će s nebesa padati, prikovane za zemlju,

popločane zvezdama, kuda će pravednici hodati.

Uskoro će i zajapureni mesec shvatiti

i videti da je zemlja bolesna.

Ptice će mahati slomljenim krilima,

a ljudi raditi otežanim i bolesnim telom.

Utkaćemo pravdu na zemlji u šarene ćilime

gde ćemo u miru spavati i lepote sanjati

nekadašnjih srećnih vremena.

Provući ću se tiho kroz redove slova

i poslati svoje izatkane ćilime po anđelima

da ih Gospod Bog ovekoveči

na kojima ću i zemaljsku zakletvu položiti!

Teodora Toda Matić-Medić

Sydney