Пеко ЛАЛИЧИЋ, ВОЛЕО САМ И ШУМЕНКА

Пеко ЛАЛИЧИЋ
ВОЛЕО САМ И ШУМЕНКА

– Донела сам ти зеца,
тетка ми рече
у звездано вече.

– Ено га у торби,
свидеће се свима
с великим ушима.

Извадих га из торбе,
а он снежно – бео
уздрхта цео.

Држао сам га у крилу,
мазио по репу
и давао му купус и шаргарепу.

Спавао је у корпи за веш,
понекад је јео и хлеб.
и то реш.

Звали смо га Шуменко
био је мудар зец,
волео је звезде и Месец.

Плашио се од свакога шума,
није се бојао мене
ни моје секе малене.

А када се уплаши,
скокне ми у крило –
то дугоухо мало и мило.
______________________________
Из моје књиге у припреми за штампу
,,Звездама у сусрет”
– циклус ,,Моји љубимци”