ANDJELI
Noci se radujem jer svanuce,
sunce ozarice proplanke moje duse!
Vise cu razumeti ljude,
njihove postupke i moj uzaludni trud
da me dozive u pravom svetlu!
Koliko je osuda bilo u zivotu,
ali, dok je mene zivot naucio da
razumem i prastam,
da darujem reci nade u teskoci,
mnoge nije!
I zasto da krijem
svoje lice i oci,
svoje ruke i dusu?
Jedino cu vise cutati,
slusati i uciti se
doveka toj prastaroj mudrosti!
Ljudi su valovite reke,
ali, bez korita, skup nespokojnih,
poceci knjiga nedovrsenih,
koji bi sve dali za zrno bisera,
ali, ne i za zrno dobra!
Sklapam dlanove i molim se
za sve nas, za svetlost koja se
ne kupuje,
za suze kajanja!
Za nase male andjele
srce bih svoje davala
bez ogranicenja!
Neka spavaju mirnim snom
i kada mene ne bude!
Neka se raduju i budu bolji ljudi,
miris ruza neka im puni grudi!
© Miladinovic Sandra