Čovečiji strah

Onaj surovi, veličanstveni
Strah čovekov, strah najveći
Mač što prekida otkucaje srca
Iz košmara uzdiže na javu
Pred ogoljenom dušom stoji preteći

Jeziviji je od vrele vatre
Ljudi u Sunce ne bi smeli gledati
Pogleda milog i pogleda zveri
I kad je sunce na nebu
Mesec beli u punom sjaju
Ali ni jedan čovek
Pogled sa njega ne odvrati

Vidljiv je on na svakom koraku
Srebroljubcima i moćnim divesima
U svakom bisagu šupljem
Koji otače blaga što bogataš
Od nemoćnih mačem uzima

Strah je njihov veliki i jak
Boje se očiju njegovih zverskih
Što izjednačava sve ljude
One sa dušom a gole kože
I njih srca praznih i svilenih odela
Strah je njihov onaj
Da će ostati bez zlatnika mrskih

Siromašnim i nemoćnim hordama
Prikazuje se on na ranama
Na krvavim ožiljcima tela njihovih
Kad bič nepravde sutigne ih
Te svaki iz te horde ubogih
Mora dati i što ima i što nema

Strah je njihov veliki i jak
I oni se boje očiju zverskih
Što deli sve ljude
Na one sa mačevima crnim
I one što samo nadati se mogu
Strah je njihov onaj
Da proživeće vek
Pod rukama tlačitelja mrskih

Taj strah što progoni sve ljude
Vrlo se lako pobediti moze
U to sam siguran, to znam
Neka vas uvek vode reci
Latnjinjana starih
Dormit ailquando ius
moritur nunquam