SLUTNJA
Citam ti jos ne napisano
o vremenu budjavih korica,
o praznom dobu gde sve je izbrisano
a tvoje,i moje knjige nemaju lica
Citam ti o praznini reci
gde stih sluzi kao baklja,
i naslage praznoverja kao u reci
izbacuju aveti iz samog pakla……
Plivamo s`njima u trku
dok nebo se gubi iz lepote rime,
I kriva putanja vodi ka vrhu
gde cami zapis samotne daljine
I mi smo zlodusi u nistavilu
daleko od zemlje, na tocku vremeplova
Obrisi nasih reci tonu u sivilu
gde guse se nekad` pitka slova
Citam ti jos ne napisano
u slutnji izgubljene vrednosti
Vaserim obalama strmim,neometano
razgolicen u sedlu ….ka vecnosti.
A G
(Прочитано: 82 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.389 пута)