Месец: јул 2024.

Шта ће ми живот у царевој вили
најсрећнији сам био кад сте ви крај мене били
вољена мајко и драги оче
откад вас нема постао сам сироче.

Нек поседујем милионе и нек је мој цео свет
сироче сам кад вас нема да ми дате савет
да ме утешите кад ми је тешко
осећам се нико и ништа, с вама сам био неко.

Поносио сам се пред светом с вама
твојом храброшћу оче и твојој лепоти мама
захваљујући вама сам успео у животу
никада нећу заборавити на ваше пожртвовање и доброту.

Све бих дао да вас опет видим
и још једном загрлим
да осетим ту вашу љубав
и онда бих могао на миру да спавам.

Да ли још увек воз за Југославију постоји
и на ком колосеку стоји
да ме одвезе низ пруге дуге
да видим сва та поља и мора моје Југе.

Од тебе не може ништа да ме одвоји
ако још воз за Југославију постоји
поћи ћу што буде имао први полазак
земљо моја очекуј мој долазак.

Нигде не може боља будућност да се кроји
ако негде воз за Југославију постоји
биће ми мило и драго
моја домовино, моје благо.

У свету срце стрепи и нечег се стално боји
воз за Југославију ако још постоји
њиме ћу безбрижно и сигурно поћи
и међ’ свој народ доћи.

Шта ли се то копрца у женином стомаку
то је њена беба која жели упознати своју мајку
живахна је још у стомаку беба
то је мајчина радост до неба.

Девет месеци након формирања
беба долази на свет пун фолирања
ал ту је њена мајка која ће на њу да пази
и никад неће дозволити да је ико порази.

Беба увече не да да се спава
ал њени први кораци и прве речи радост су права
беба беше најслађе на свету биће
насмејана ил уплакана уз своје прве зубиће.

Најлепши је бебин лик
да л’ била у дубак, креветац или бешик
најдрагоценије и највољеније је створење
док се полако и сигурно уз своје ногице ка будућности пење.

Изађе сељак из опанака и уђе у ципеле и одело
ал никад не заборавља своје село
где је одрастао уживајући уз своје родитеље, њиве
јабуке, крушке и шљиве.

Село своје никад не заборавља
нити своје безбрижне дане док с чашицом наздравља
све до мрклог мрака
док је се пекла шљива ранка.

Годинама да је по свету белом
кад-тад дође да би прошао селом
да би те природне лепоте још једном удахнуо
и звук своје родне реке чуо.

Кроз живот прође многа одредишта
с циљем да стигне до свог огњишта
где је лето проводио одмарајући док гледа реку хладну
а зиму уз вунени џемпер и огњијску ватру.

Велика је разлика између сељачине и сељака
сељак обрађује њиву, поштен је и све ради из мерака
а сељачина се много важан прави
не знајући колико је отишао при лошој нарави.

Бићу и ја једном сед и стар
године пролазе у неповрат ко Ибар
неко постане господин, неко скитница
у мојој души увек живет ће Ситница.

Ником не знам шта је у глави
ал знам због чега пијанац дочекује зоре у сплаву на Сави
и што кад јутро освањава
он крене кејом покрај Дунава.

Многи почетци
започети су крај неке реке
многи завршетци
окончани су крај неке реке.

Пуно њих налазе утеху у вину
ја гледајући у Дрину
доста њих желе на себе кадар
док ја волим слушати Вардар.

Захвалити се могу с тим
како лепо и тихо тече Лим
док поједини воле бити пуни славе
ја пецам рибе у сред Мораве.

Најлепша је бајка
коју ти прочита мајка
тад дете лепо заспи
док над њиме мајка бди.

Мајка је у животу особа једина
која те никад не би преварила
она једина говори како прави пут да нађеш
и помаже ти да се кроз живот снађеш.

Једино мајка истину ће ти казати
и никад те неће слагати
иако понекад не мислиш на себе
она увек мисли на тебе:
Где си? Шта си? Како си?
Знај да се она увек с тобом поноси.

Само је отац
у животу највећи борац
који те никад неће напустити
нити од тебе одустати.

Увек ће ту бити
и никад ништа неће сакрити
увек ће ти казати добре речи
јер њему од тебе нема нико пречи.

Прави пријатељ кроз живот је отац
који те никад неће пустити самог
већ ће увек бити ту с тобом
и борити се, све док не завршиш с борбом.

Широм требају бити отворена врата
за свог брата
стално треба бити ту
за своју сестру.

Брат и сестра су после родитеља особе једине
о који треба да се побрине
треба их неизмерно поштовати
и уз њих и у добру и у злу стати.

Свак нек зна
да су један брат и сестра
који су дар од Бога
које требамо чувати као зеницу ока свога.

Прави пријатељи
су били и биће родитељи
који знају искрено да воле
њих наше ране боле
више него нас
ми у њима налазимо спас.

Помоћу њих корачамо прве кораке
не баш тако лаке
ал они су ту
који нам никад пасти је дају.

Они су наш цео свет
једини су нам полет
помоћу којег даље идемо
и уче нас, шта не, а шта смемо.

Боже хвала ти на свему
Боже хвала ти што могу видети лепоту њену
Боже хвала ти за добро и за муке
Боже хвала ти што имам руке
да се могу помолити теби
и што могу бринути о себи.

Боже хвала ти што могу кренути
Боже хвала ти што пред никим не морам клекнути
Боже хвала ти за ствари многе
Боже хвала ти што имам ноге
с којима могу твојим путем ићи
и уз помоћ твоју до циља стићи.

Боже хвала ти за ноћ и дан
Боже хвала ти што може да се оствари сваки сан .