Реке

Бићу и ја једном сед и стар
године пролазе у неповрат ко Ибар
неко постане господин, неко скитница
у мојој души увек живет ће Ситница.

Ником не знам шта је у глави
ал знам због чега пијанац дочекује зоре у сплаву на Сави
и што кад јутро освањава
он крене кејом покрај Дунава.

Многи почетци
започети су крај неке реке
многи завршетци
окончани су крај неке реке.

Пуно њих налазе утеху у вину
ја гледајући у Дрину
доста њих желе на себе кадар
док ја волим слушати Вардар.

Захвалити се могу с тим
како лепо и тихо тече Лим
док поједини воле бити пуни славе
ја пецам рибе у сред Мораве.

Аутор: Sead Vejsilović

Поштовани, Ја сам Сеад Вејсиловић, рођен сам у Косовској Митровици 1997 године. Детињство сам провео у мом родном граду, сад тренутно живим и радим у Новом Пазару. Волим писати поезију, ту сам нашао смирај од свог зла које се дешава у свету а и код нас! Види све чланке од Sead Vejsilović