Испод лишћа, трулих грана,
неодкуд у слузи измигољи смук.
Ал, чим га дотакну Сунца зрак,
он шмугну дубље, у земљу,
у мокри, вечити мрак.
И што је Сунце пржило јаче,
дубље је тражио спас,
док птице неке весело поје,
друге никад не пусте ни глас.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .
Види све чланке од Ljubodrag
