ПОКЛОН ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – ПоезијаСРБ 21. 3.2020.

Обично за Светски дан поезије организујемо дружење песника на коме песници нашег Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, говоре своје најновије песме, а буде и музике и по неко пиће. Данас 21.3.2020. нисмо у прилици да поновимо такав сценарио, али имамо изненађење за Вас. Онлајн подсећање (пошто је то данас у моди) на 21.3.2019. године када смо у Крушевачком позоришту, на Светски дан поезије, одржали традиционални поетско музички програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА. У току програма уручили смо Годишњу награду Светлани Ђурђевић и Награду за Књигу године Горану Минићу… Сви присутни песници говорили су своју поезију, а било је и одличне музике у извођењу Кристине Дамњановић и Сање Максимовић. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Данијела Булатовић, а програму је присуствовала и заменица градоначелнице града Крушевца Весна Лазаревић.

И то није све, данас, 21. 3.2020. године, Вам на Светски дан поезије, поклањамо Вам и поезију Душана Матића из Ћуприје и  рад Ђорђа Петковића из Параћина о Душану Матићу.  Ћорђе нам је управо за Светски дан поезије послао и свој рад и поезију Душана Матића. Па има ли бољег поклона? Ваше је само да постите наш сајт и уживате у поклону.

Настави са читањем “ПОКЛОН ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – ПоезијаСРБ 21. 3.2020.”

57 ПУТА ПРОЧИТАНО

МАТИЋ ДАНАС И ОВДЕ

Душан Матић

МАТИЋ ДАНАС  И ОВДЕ 

Забележено после бомбардовања на Ускрс 1944.

The milk of human nindness

Шекспир

Доћи ће једном дан под брестом на клупи да
причаш,
причаш о оном што је данас толико данас;
причаш
ко ружан сан да мину, ко покварени ужас,
на клупи да причаш.

Мртви ће опет бити само мртви,
само осмех неба,
ожиљак туге и опомена,
уздах кад си сам,
птица слеђена у лету;
не стиснути зуби ови одмазде и срџбе,
не море ово просуте, невине крви,
кости разасуте од гора до мора.

Доћи ће опет дан да пролеће буде опет
пролеће,
ласта што пролеће,
меки, топли длан,
вијорна коса њена,
крај зида јоргован,
облак бео што мине;
пролеће ће опет бити млад месец,
бујна трава, и корак уморан,
на сунцу нема песма, лепши је сан.

Доћи ће опет дан да дан буде само дан,
да опет причаш на клупи, дапричаш
ту над њеном руком, и длан јој драги уснама
својим принесеш ко некад кад си био млад.

Доћи ће дан кад куће неће више зјапит
овако срушене,
и деца разнесена, ни мајке ојађене
неће у дну ока ти стајат, овако скамењене.

Доћи ће опет дан под брестом на клупи да
причаш
како је некад било,
причаш о оном што је данас колико још
данас,
ко грозни сан само, ко несварени ужас
да је било.

Мртви ће опет бити само мртви,
ожиљк туге и опомена,
уздах кад си сам,
а не море ово просуте, невине, младе крви,
бедем необорив стрељаних груди.

Нећеш веровати да се некад тако лако
убијало,
али и умирало,
верно и лако.

Доћи ће опет дан да цвеће буде само цвеће,
и голуб само гоуб што на кров слеће,
да те прелије осмехом и заборавом,
ко што су биле речи њене,
кад пошли сте травом у корак један,
вечан и веран.

Отворићеш тад на клупи ко књигу
тајанствену срце своје,
што под тврдом кором мржње сада
кријеш,
ти што ћеш пролеће опет да видиш
на првој трави,
ти што ти чисте руке на машинки на готовс
стоје.

Дани су ко таласи,
носе те с очима упртим у озарену луку,
где би да спустиш руку,
тешку од праведног мача
(руку што лежи већ на њеном крилу),
и кажеш: “Ево ме…” и бациш преко свега
заборава свилу.

© Душан Матић

Напомена: Песму за светски дан поезије
послао Ђорђе Петковић, књижевник из Параћина

 

171 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – О Душану Матићу – Ђорђе Петковић

Ђорђе Петковић, књижевник, Параћин

МАТИЋ ДАНАС И ОВДЕ (БЕОГРАД, ЋУПРИЈА, ПАРАЋИН И КРУШЕВАЦ): УЗГРЕДИЦЕ НА ПАР АСОЦИЈАТИВА У ВИЗУРИ ЈЕДНОГ ЗАВИЧАЈЦА

 

МОТО-РОЛА:

Душан Матић, овде, данас,

                                                                                  узбуркаће речју масу,

                                                                                  док с висине гледа на нас:

                                                                                  И ови ће о мом пасу,

                                                                                                 распојасу,

                                                                                                 о мом гласу,

                                                                                                 расталасу,

                                                                                                 о мом кресу,

                                                                                                 умотресу…?!

 

Абстракт: Општа тема је у наслову конкретизована и сведена на неколико асоцијатива и узгредица које су се наметнуле по основу четири топонима, три Матићева и једна аутора прилога. У том четвороуглу Матић се појављује као високо актуелизован и модеран интелектуалац, довољно савремен да изазива широку пажњу јавноси: Београд са урбанистичким обновама и прекрајањима; Ћуприја са преуређењем Матићеве причаонице у округли сто; Параћин са покушајем да се нешто ново и необично каже о Матићевим песмама, а Крушевац једним својим необичним јубилејем с позивом на Матића.

Кључне речи: Душан Матић, Београд, урбанизација, Матићева причаоница – округли сто, манифест “Синтезе”, Матићев сонет (?).

I Уводне напомене.- Најпре нешто о Мото-роли која је у неку руку ауто-мото, ауто-епиграм – пошалица, узет као мото за овај прилог, a садржи информацију на коју Душан Матић може да буде јако поносан. О њему је крајем прошле и почетком ове године у Београду, у организацији Института за књижевност, одржан међународни научни скуп чији се зборник очекује идуће године. Он ће, верујем, пуно помоћи да и наш округли сто буде садржајнији, и по броју учесника и по разноврсности тема. Ја сам се определио да нешто кажем о три асоцијатива из теме „Матић данас“ и, узгред, о пар његових песама које су ми се матићевски, што значи мало искоса, наметнуле, данас и овде. Ово „данас“ нашао сам у насловима њогових дела („Надреализам данас и овде“; „На тапету дана“). Уз данас, у наслову је конкретизација „овде“, даље прецизирана на три локације: Београд, где се, као и у свакој престоници, одржавају кључне ствари, па и када је Матић у питању јер је најзначајније стваралачке године у њему провео; Ћуприју, његово родно место, где му се скоро четврт века налази  Спомен-соба и где се  континуирано у оквиру Матићевих дана одвијају бројне активности Песнику у част; Крушевац, град његовог детињства, одакле је пре педесет година (1969.) у свет послет један значајан књижевни манифест, ут то, где ће, верујем, бити објављен овај мој прилог; Параћин, као локалпатриотски чин писца ових редова који је један од све малобројнијих још увек живих људи који су имали част да га виде за живота, макар и узгредно. Уз то, имао сам част да у три наврата, по више година будем најпре пасивни па активни учесник у остваривању програма Матићевих дана у Ћуприји и Параћину, јер годинама је у овај програм Параћин био обавезно укључиван.

Настави са читањем “ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – О Душану Матићу – Ђорђе Петковић”

175 ПУТА ПРОЧИТАНО