ОБАЛЕ НОВЕ – Даница Рајковић


ОБАЛЕ НОВЕ

Издалека посматрам
плаветнило у твојим очима
и тишину како спава

Довољан ми један трен
и у једном даху у мом телу осетим,
вечити пламен полако сагорева,
а тебе не прогања издалека.

Посматрам љубав,
срећу и радост…
Временом сам схватила,
да је то била чаролија
и лепа младост.

Можда ме ниси слушао,
или ме ниси разумео…

Вечити пламен
сагорева моје снове,
а у твом плаветнилу,
таласи праве обале нове.

Настави са читањем “ОБАЛЕ НОВЕ – Даница Рајковић”

34 ПУТА ПРОЧИТАНО

ВОЛЕЛА ЈЕ – Милутин Мишко Плочић

ВОЛЕЛА ЈЕ

Живела је на крају села
У маленој кући жуте боје
Звала ме је мали меда
А ја њу лане моје…

Вoлeла је да боса трчи по ливади
И да мирише цвеће
Вoлeла је рану зору
И вoлeла је прoлeће…

Вoлeла је зором да гледа кроз прозоре
И лагане шетње поред реке
Вoлeла је да ме држи за руку
И вoлeла је романтичне песме неке…

Вoлeла је да носи хаљинице кратке
И црвени шеширић на глави
Обожавала је да се на улици окрећу за њом
И да мене љубоморним прави…

Настави са читањем “ВОЛЕЛА ЈЕ – Милутин Мишко Плочић”

44 ПУТА ПРОЧИТАНО