Дан: 28. октобар 2018.

ЧЕДНОЈ ЉИЉАНИ – Драган Ћирковић

ЧЕДНОЈ ЉИЉАНИХтео сам да ти напишем песмуАли не умем не знам какоПишем па бришем и све такоОпет испочетка Хтео сам да напишем песмуО Теби и себи и свима намаШто горимо као сламаКад се љубав десиО томе како се светови руше Како се тад разум губиКако се безгрешно љубиЧитава васиона и миш у житу Како се … Настави са читањем “ЧЕДНОЈ ЉИЉАНИ – Драган Ћирковић”


ЧЕДНОЈ ЉИЉАНИ

Хтео сам да ти напишем песму
Али не умем не знам како
Пишем па бришем и све тако
Опет испочетка

Хтео сам да напишем песму
О Теби и себи и свима нама
Што горимо као слама
Кад се љубав деси

О томе како се светови руше
Како се тад разум губи
Како се безгрешно љуби
Читава васиона и миш у житу

Како се велика царства руше
Хиљаде хиљада људи гине
У све човекове врлине
Изгубе своју вредност

Како се тад непријатељу зло прашта
Како се тад пријатељ заувек губи
Због девице која се љуби
И родитељ се заборавља

Али шта кад се та љубав изгуби
Тад читав свет постане тама
Душа плаче срце се слама
А бездан постаје васиона

© Драган Ћирковић

 

POKLANJAM TI OVO VREME – Dejan Ivanović

Poklanjam ti vreme koje drugačije počinje da teče. Prividno izjednačenu sadašnjost sa prošlošću, zaumnih rituala u anomalijama ustalasale vode. Kad strujanje proključalih fontana u ekstazi magijske igre duha, otvorenog prema svemu što postoji zapljusne, pod zadremalom obrednom paučinom … Izgubljenu radost, zagonetne ideale mladosti. Iskreni šapat, mobilnost čulnih reči u simbiozi straha i uznemirujuće ozbiljnosti. … Настави са читањем “POKLANJAM TI OVO VREME – Dejan Ivanović”

Poklanjam ti vreme koje drugačije počinje da teče.
Prividno izjednačenu sadašnjost sa prošlošću,
zaumnih rituala u anomalijama ustalasale vode.

Kad strujanje proključalih fontana u ekstazi
magijske igre duha, otvorenog prema svemu što postoji
zapljusne, pod zadremalom obrednom paučinom …

Izgubljenu radost, zagonetne ideale mladosti.
Iskreni šapat, mobilnost čulnih reči
u simbiozi straha i uznemirujuće ozbiljnosti.

Sve što kod sebe smatram vrednim.
Plodnost oaza, izazove obala udaljenih reka
i duboku anksioznost obazrivog iščekivanja …

Možda naposletku, pod stresom ruševina
strogih uzglavlja, pokislih fenomena poslednjih želja ,
nečije srce iznenada zakuca prazninom, odmeklo ..?