LJ ubav ja kao nežni cvetak
U speva ako se pazi,osvežava,neguje.
B ude li zanemarena sluti svršetak,
A ti se tada začudiš:”Odjednom šta joj je?
V idi, vene,život joj se gasi!”
J ako se uzbudiš,teško ti je;
E tad je već kasno ponavljati da si,da si…
K oliko ti je uistinu i bilo stalo?
A ko se stvarno volelo,zašto se nije dalo?
O sećanja što su se krila,dal’ su i bila?
C vrkuću ptičice i to svet ulepšava,
V etar duva i nešto se dešava,
E piteti se dodaju da bi bilo jasno.
T ebi je bilo nebitno, pa dođe kasno.