Добродошли!
Zaspalo je Potamnavlje u poljupcu povečerja zaspalo je Ćukovine i ostala sela. Zaspala i žitna polja rodne bašte i zabrani zaspali i ljubavnici u pesmama opevani. Samo svitac fenjer pali i nadzire pomrčinu a sova mu društvo pravi zagledana u daljinu. Još Tamnava s’ njima budna i žuborom vode peva zaspala su sela naša Ćukovine … Настави са читањем “ZASPALO JE POTAMNAVLJE – Milovan Petrović”
Zaspalo je Potamnavlje
u poljupcu povečerja
zaspalo je Ćukovine
i ostala sela.
Zaspala i žitna polja
rodne bašte i zabrani
zaspali i ljubavnici
u pesmama opevani.
Samo svitac fenjer pali
i nadzire pomrčinu
a sova mu društvo pravi
zagledana u daljinu.
Još Tamnava s’ njima budna
i žuborom vode peva
zaspala su sela naša
Ćukovine sneva.
Sve zaspalo i sve sanja
novog dana milovanja.
Milovan Petrović
ОДАВНО ЈЕ ПРОШЛО ПОДНЕ Животу је подне прошло, Младости се старост руга, Латице са цвећа лете, Однеше их шесдесете. Место цвећа и мириса, У кости се јесен гнезди, Ту ће ваљда остарити, Најбоље је ту се скрити. Наше цвеће увело је, Остала је само трулеж, Лептири нас обилазе, Окрену се и одлазе, Траже цвеће са … Настави са читањем “ОДАВНО ЈЕ ПРОШЛО ПОДНЕ – Драгојло Јовић”
ОДАВНО ЈЕ ПРОШЛО ПОДНЕ
Животу је подне прошло,
Младости се старост руга,
Латице са цвећа лете,
Однеше их шесдесете.
Место цвећа и мириса,
У кости се јесен гнезди,
Ту ће ваљда остарити,
Најбоље је ту се скрити.
Наше цвеће увело је,
Остала је само трулеж,
Лептири нас обилазе,
Окрену се и одлазе,
Траже цвеће са пупољком.
У трулежи срце младо,
Жели песму и лепоту,
Има жељу за животом,
Ал и памет за срамоту.
Дошла јесен – много брзо,
Сад ће зима, покриће нас,
Пролеће нам неће доћи,
Осим у сну и самоћи.
А сат куца брзо брже,
Жури неком нашем циљу,
На небу ће бити боље,
Ако небо још постоји.
Ако и тамо правде нема,
Жалићемо час рођења,
Што живот нас све превари,
А ми наша поколења.
pribegavam pesništvu zbog sklonosti poeta ka suicidu iz prevelike ljubavi prema životu paradoks ali ja žurim da umrem iz straha od smrti da zadržim sebe iz srca (lažljivog kao šešir cirkuskog iluzioniste) izvlačim čarobne reči poslušne kao beli zečevi i utovljeni golubovi za trk i let iz prazne stvarnosti u još prazniji svet poetskih … Настави са читањем “A PAPIR MRTAV I BEO – Nena Miljanović”
pribegavam pesništvu
zbog sklonosti poeta ka suicidu
iz prevelike ljubavi prema životu
paradoks
ali ja žurim da umrem iz straha od smrti
da zadržim sebe
iz srca (lažljivog kao šešir cirkuskog iluzioniste)
izvlačim čarobne reči
poslušne kao beli zečevi i utovljeni golubovi
za trk i let iz prazne stvarnosti
u još prazniji svet poetskih opsena
ispunjen trikovima stihova
ritualno
pred svaku novu pesmu
oblačim stare klovnovske rite
i iscrtavam se u suzu i smeh
pred ogledalom naslova
upisujem se u upitnik
( jer ne znam na šta će mi izaći pesma)
da li se ja to smejem kad plačem
i da li plačem i kad pevam o ljubavi
ljubavi
ljubavi
ima li je
ima li me
izvan pesme
u pesmi
živote
živote
da mi te je
a papir
preda mnom
mrtav i beo
Žena u noći a sa njom ja oboje tužni to mesec zna čemu ta tuga u mračnoj noći zašto su tužne te plave oči. Ref: Sad odlazim odvodi me zora meni mašu s’ komšijskih prozora meni mašu ne znaju da patim tek pošao, već bi da se vratim. Tužne su oči mesec već zna na … Настави са читањем “ŽENA U NOĆI – Milovan Petrović (pesma za komponovanje – pevanje)”
Žena u noći a sa njom ja
oboje tužni to mesec zna
čemu ta tuga u mračnoj noći
zašto su tužne te plave oči.
Ref:
Sad odlazim odvodi me zora
meni mašu s’ komšijskih prozora
meni mašu ne znaju da patim
tek pošao, već bi da se vratim.
Tužne su oči mesec već zna
na dugi put odlazim ja
ostaju same te plave oči
prepune tuge u tamnoj noći.
Ref; Sad odlazim….
Tuguje ona tugujem ja
tako smo blizu do našeg sna
tako smo blizu a tako daleko
kud nas to vodiš života reko.
Ref; Sad odlazim…
Milovan Petrović
(Pesma za komponovanje – pevanje)
Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu me kontaktirati na: milovpetrovic@gmail.com
У Белој сали КЦК је 15.06.2018. године одржана промоција треће књиге Живојина Манојловића под називом С КOLEНА НА КOLEНО. Издавач књиге је Културни центар Крушевац. Била је то једна одлично осмишљена промоција књиге у којој је Живојин са својим тимом перфектно осмислио и реализовао поетско- музички програм у коме је сваки детаљ био на свом … Настави са читањем “С КОЛЕНА НА КОЛЕНО – Промоција књиге Живојина Манојловића”
У Белој сали КЦК је 15.06.2018. године одржана промоција треће књиге Живојина Манојловића под називом С КOLEНА НА КOLEНО. Издавач књиге је Културни центар Крушевац. Била је то једна одлично осмишљена промоција књиге у којој је Живојин са својим тимом перфектно осмислио и реализовао поетско- музички програм у коме је сваки детаљ био на свом месту. Био је Жиле и прави домаћин који је свим учесницима програма даривао пригодне поклоне, а све посетиоце осим одличним поетско-музичким програмом почастио и одличним роштиљем и још бољим пићем… Браво Жико, домаћине….
Живојин Манојловић
ОТИДО НА ПРЕЛО
Чуча утуљена
Тек пред себе да спазиш чељаде
Свирајче свири с звуци те милује
И врће у дане младе
Ибриче крај троношца
Па се ту посадих
Ледена вода у тестиче
Све знојно споља
С извора донешена из стене истиче
Поглем лево па ме све милина
Девојче белу вуну преде
Лете прсти ки да је милује
На вртено умотава
Тање но паук жице
Ђувеглији за чарапе
А кудељу заденула кроз појас од канице
Момче мирно седи
Сам што је не додирује
Са сламку у устима се поигрује
И кришом десним окем поглеђује
Ђипио би он
Да је помилује
С нежне речи раздрагује
Ал две бабе ту заселе
Сам очима севљу
Ки муњом да те у срце потревљу
Девојче с ђувеглију
Са стрпљење сачекују
Да у чучу гаса понестане
А бабе припазуље сан не обори
Тад уздаси шапутања
Има да потрају
Све док петли не запеву
И кроз прозор не озори
Настави са читањем “С КОЛЕНА НА КОЛЕНО – Промоција књиге Живојина Манојловића”
MOJI SINOVIMoji sinovi sede na klupi u parku i telefoniraju Čekam poziv Moji sinovi pevaju prelazeći ulicu preleću granicu prirodno bez pasoša kao ptice selice Dolaze Plivaju uzvodno kao lososi moji sinovi migranti i ja Magična pokertna traka zemljine kore tu nas je donela Ogledamo se u izvoru dobrodošlice moji sinovi i ja So i … Настави са читањем “MOJI SINOVI – Eleonora Luthander”
MOJI SINOVI
Moji sinovi sede na klupi
u parku
i telefoniraju
Čekam poziv
Moji sinovi pevaju
prelazeći ulicu
preleću granicu
prirodno
bez pasoša
kao ptice selice
Dolaze
Plivaju uzvodno
kao lososi
moji sinovi
migranti
i ja
Magična
pokertna traka
zemljine kore
tu nas je donela
Ogledamo se
u izvoru dobrodošlice
moji sinovi i ja
So i pogača na ramenu
Blede kao jutro
devojke mašu kosama
Trn ruže
zaboden u jabuku
(C) Eleonora Luthander
Тишина која прича и чврст стисак хладних руку плес сребрног лишћа јасена уз музику скривеног вјетра бљештава свјестлост што смјело размиче облаке као да каже – не брини, крај тебе сам корак који одмиче а остаје суза рођена у осмјеху блиједих усана и трајни знак на души да вољети не значи нужно и остати. Изнад … Настави са читањем “Мементо мори”
Тишина која прича
и чврст стисак хладних руку
плес сребрног лишћа јасена
уз музику скривеног вјетра
бљештава свјестлост
што смјело размиче облаке
као да каже – не брини, крај тебе сам
корак који одмиче а остаје
суза рођена у осмјеху блиједих усана
и трајни знак на души
да вољети не значи нужно и остати.
Изнад свега
изнад тишине и свјетла
изнад туга и радости
важно је знати
љубав ни пред смрћу неће стати.
И овај дим плавичаст
и мисао скривена у тами ноћи
све је то љубав
све је то запис о свему што
и кад сами прођемо
неће проћи.
ТРЕБАШ МИ Требаш ми због лика Иконе на мом зиду И капи воде На мом длану Уместо маховине На влажној стени Хладне воде Са извора Првих јутарњих капи Росе у нашој башти Јутра Подне Вечери Зато ми требаш Док небом пловим Моја комета лута Да чујем песму Зато ми требаш Требаш ми Да досањамо Недосањани … Настави са читањем “ТРЕБАШ МИ – Ратко Тодосијевић Баћо”
ТРЕБАШ МИ
Требаш ми због лика
Иконе на мом зиду
И капи воде
На мом длану
Уместо маховине
На влажној стени
Хладне воде
Са извора
Првих јутарњих капи
Росе у нашој башти
Јутра
Подне
Вечери
Зато ми требаш
Док небом пловим
Моја комета лута
Да чујем песму
Зато ми требаш
Требаш ми
Да досањамо
Недосањани
Сан
Требаш ми уместо
Пешчаног сата
Који куца само
За тебе и мене
Требаш ми
Да ти кажем
Да ми требаш
Ма требаш ми и
Када ми не требаш
© Ратко Тодосијевић
Rastaćemo se jednom I kad pođemo ponovo svako svojim putem Ništa nemamo poneti za svedočanstvo da smo bili Bez zajedničkog doma (skrovišta nisu dom) Tajni ljubavnici Za sva sticanja smo zakasnili (što bi nas vezivalo i kad prođemo) Za porodicu i decu (Nismo ih mogli imati jer već smo ih stekli sa drugima I voleli … Настави са читањем “NAS DVOJE – Nena Miljanović”
Ne znam to mila, Stalno te sanjam I opet želim, Svim srcem celim, Da ponovo dodjem K’o stari znanac, K’o voljeno biće, Tamo, sa tobom, U naše gnezdo, U svet snova i jave, Od juče za sutra, U naš Tuškanac. (Bgd, 29.05.2018)
Ne znam to mila,
Stalno te sanjam
I opet želim,
Svim srcem celim,
Da ponovo dodjem
K’o stari znanac,
K’o voljeno biće,
Tamo, sa tobom,
U naše gnezdo,
U svet snova i jave,
Od juče za sutra,
U naš Tuškanac.
(Bgd, 29.05.2018)