Anđele…od prvog pogleda, znala sam da si nešto posebno, gledala sam tvoj osmeh, ali mi je srce kucalo za njega… Anđele, bio si uvek tu, i na kiši i na vetru i mećavi, pružao si mi ruku. Znam anđele, svašta se zbilo… Možda sam i htela da priđem korak bliže ili sam možda … Настави са читањем “Anđele”
Anđele…od prvog pogleda,
znala sam da si nešto posebno,
gledala sam tvoj osmeh, ali mi
je srce kucalo za njega…
Anđele, bio si uvek tu,
i na kiši i na vetru
i mećavi,
pružao si mi ruku.
Znam anđele, svašta se zbilo…
Možda sam i htela da priđem
korak bliže ili sam možda
čekala da ti doletiš meni…
Vetar te je odneo svojim putem
i lažne boje duge su prekrile tvoj lik.
Prolazila sam kroz oluje i mećave
i znam anđele, nisam se setila tvog lika.
Sada znam anđele…bila je to greška…
Znam anđele…išla sam svojim putem
skoro zaboravljajući
da ti postojiš.
Onda si se stvorio i poleteo mi u zagrljaj..
Anđele, bila sam zbunjena kolko i srećna,
možda sam tek tada bila svesna
da predamnom stoji anđeo.
Znam anđele, čula sam šapat
tvoga srca i pala ti u zagrljaj,
ali sam zaboravila
da anđeli ne praštaju grehe.
Znam anđele…slomila sam ti krila,
ali veruj anđele da nisam bila ni svesna toga…
Anđele, shvati, ja to ni u snu nisam htela,
ali desilo se anđele.
Pitala sam se anđele,
kako nisam prepoznala te oči?
Kako sam mola da samo prođem pored njih?
Kako se to anđele zbilo?
Čekala sam, strepela i ipak očekivala
tvoj oproštaj…ali
sam zaboravila da anđeli ne
praštaju grehe…
I zaista, vratio si se anđele,
ali si mi samo rekao “zbogom”.
Mislila sam anđele da si okrutan,
ali znam anđele hteo si da kažeš
da je ponos veći od ljubavi.
Anđele…suze su mi tada
klizele niz obraz kao biseri…
Znam anđele, za mene si to bio i ostao.
Sve osim tebe bilo je lažno.
