TAMO DALEKO NEGDE – Milovan Petrović

Tamo daleko negde

iza hiljadu gora,

iza bezbrojnih polja

velikih plavih mora.

Tamo gde jutro suncem

najlepšu bajku budi,

tamo gde zora rana,

pesmom mi puni grudi.

Tamo gde mladost moja

uzlete ko soko mlad,

tamo kraj reke jedne

gde moj je voljeni grad.

Tamo ostavih sebe

i mnogo što- šta još,

sve prodah u bescenje,

za jedan bezvredni groš.

Tamo bih sada hteo

jedan trenutak bar,

da opet živim ko nekad

bez KRUNE, ali CAR.

Milovan Petrovioć

–