Месец: јануар 2015.

ZAŠTO SAD? – Milovan Petrović

Padao sam bezbroj puta ustajao odmah lako borio se s nedaćama divio se borcu svako.   Nevolja je mnogo bilo al’ pobednik ja sam bio nikad nisam poklekao uz njih sam se čeličio.   Dizao se iz prašine otresao znoj sa čela nastavljao svoj put dalje kao Feniks iz pepela.   Nadao se boljem jutru … Настави са читањем “ZAŠTO SAD? – Milovan Petrović”

Padao sam bezbroj puta

ustajao odmah lako

borio se s nedaćama

divio se borcu svako.

 

Nevolja je mnogo bilo

al’ pobednik ja sam bio

nikad nisam poklekao

uz njih sam se čeličio.

 

Dizao se iz prašine

otresao znoj sa čela

nastavljao svoj put dalje

kao Feniks iz pepela.

 

Nadao se boljem jutru

verov’o u bolje dane

grabio sam samo napred

i čekao da mi svane.

 

Svanulo je… možda kasno

već se veče spušta name

zašto Bože tako brzo?

tek izađoh ja iz tame.

 

Zašto sad kad sve je prošlo?!

kad padanja više nema

zašto posle svega teškog,

crna noć se uvek sprema.

 

Milovan Petrović

–

ХРАБРИЈА…. – Миладиновић Сандра

ХРАБРИЈА Дал сам она лавина што лети, сањар који скрива се у маси? Дал сам лептир који нежно слети, или зрак што не зна да се скраси? Дал сам река мутна после кише, ил сам небо најведрије ноћи, Дал сам оно узаврело млеко, болно срце које нема моћи? Дал сам ласта сломњенога крила, ил рањена … Настави са читањем “ХРАБРИЈА…. – Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1408125284

ХРАБРИЈА

Дал сам она лавина што лети,
сањар који скрива се у маси?
Дал сам лептир који нежно слети,
или зрак што не зна да се скраси?

Дал сам река мутна после кише,
ил сам небо најведрије ноћи,
Дал сам оно узаврело млеко,
болно срце које нема моћи?

Дал сам ласта сломњенога крила,
ил рањена лавица на стражи?
Неизсвесна стаза све до Раја,
пут до пакла пун бодља и лажи?

Знају ли још чуда да ме буде,
падам ли још понесена срећом?
Да ли волим још увек све људе,
ил је тама прекрила ме врећом?

Да ли сузе израњају некад,
низ образе промрзле и бледе?
Дал је она котарица с неба…
МЕСЕЧЕВА… стигла баш од тебе?

Спусти лестве још ноћас ћу поћи,
невери још недам да се макне,
старица је, али има моћи,
тихог срца и дрхтаве браде..!

Стижем теби, изгубљена нисам,
нит су ове године ћутања…
за чудо се не плашим висина,
храбрија за године «лутања»!
(с) Миладиновић Сандра

Све била сам ти ја

Све била сам ти ја замена стварности део иреалности све недохватно а испуњено алкохолом зачињено оним јесењим шеширом сакрвено и ко паучина остала ни део сећања опстала ни једна бора гуја љута постала Све сам теби била ја играчка међ тим прстима ко цигарета изгорела ко дугме с ревера отпала оно што се не тражи … Настави са читањем “Све била сам ти ја”

Све била сам ти ја
замена стварности
део иреалности
све недохватно а испуњено
алкохолом зачињено
оним јесењим шеширом сакрвено
и ко паучина остала
ни део сећања опстала
ни једна бора гуја љута постала

Све сам теби била ја
играчка међ тим прстима
ко цигарета изгорела
ко дугме с ревера отпала
оно што се не тражи кад не треба
кад се јава неПоиграва
кад се сном

том ноћном мором иживљава

Да, све сам теби била ја
на онај тренутак ил два
кад се душа мимо воље отвара
а реч та фрајла стара
засутавити се неда

Била сам
она успутна станица на којој сиђеш
јер немаш где
јер су те све пре мене искористиле
сажвакале
јер су те све пре мене тетовирале
додирима
осмесима
трептајима
уснама
свим успаванкама
занавек клинове забиле у тебе
и сад и да хоћеш да дођеш до мене
ти немаш корака

А све сам теби била ја
од удаха до издаха
она што јавом ко сновиђењем маршира
с љубављу ко ордењем окићена
она што је копија
што се не прекраја
јер тако се мора
да не би срасла с прстима

PTICO, RASIRI KRILA milka vukic v.

“nada” , Gromovi urlaju, Orkani vode razbacuju, Misevi se sami jedu, Gliste stenu prenele u zdelu I nigde smisla! Ptico, rasiri krila, Umiri bol moj, Ponesi me i pokazi Gde zive prijateji stari…. Da li zive… I dal za mene Neko mari !?

“nada”

,

Gromovi urlaju,

Orkani vode razbacuju,

Misevi se sami jedu,

Gliste stenu prenele u zdelu

I nigde smisla!

Ptico, rasiri krila,

Umiri bol moj,

Ponesi me i pokazi

Gde zive prijateji stari….

Da li zive…

I dal za mene

Neko mari !?

MOJOJ BIBI milka vukic v.

“nada” . Biseru moj nezni, Ruzo kalemljena, … Latice nezna, Istinoljubiva, Dobrotom i lepotom ukrasena, Gospodom opcinjena, Njime blagoslovena…. Andjele, Moja sigurna tvrdjavo, Snago i vero – Bicem svim… i s stihom te ljubim…! .

“nada”

.

Biseru moj nezni,

Ruzo kalemljena,

…

Latice nezna,

Istinoljubiva,

Dobrotom i lepotom ukrasena,

Gospodom opcinjena,

Njime blagoslovena….

Andjele,

Moja sigurna tvrdjavo,

Snago i vero –

Bicem svim…

i s stihom te ljubim…!

.

Желим самоћу – Миладиновић Сандра

Желим самоћу Желим самоћу, Нека ме веже својим златним крилима, Tи Компромиси без краја који боле, Не, не желим их, да ме лажно воле… Док горе романтици уз свеће, Док уз валцер игра препуна дворана, Драже ми је да чујем крила клепет, Него да са било ким будем сама… Желим самоћу, Свет око мене је … Настави са читањем “Желим самоћу – Миладиновић Сандра”

10488361_10203688284954922_2487890618630492308_n

Желим самоћу

Желим самоћу,
Нека ме веже својим златним крилима,
Tи Компромиси без краја који боле,
Не, не желим их, да ме лажно воле…
Док горе романтици уз свеће,
Док уз валцер игра препуна дворана,
Драже ми је да чујем крила клепет,
Него да са било ким будем сама…
Желим самоћу,
Свет око мене је тако дражестан,
Бисери се нижу о власи косе,
Шапат без вере ми баш не треба,
Тек да ме грле и заблуде носе…
А лицемери и глума на сваком кораку,
„Смерне“ очи пожуде пуне,
Мајстор да праву срећу препознаш,
Уз сав труд понекада не умеш!
(С) Миладиновић Сандра

GOSPODE, ZEMLJU POGLEDAJ milka vukic vujnovic

“ljubav za Ljubav” . Gospode, zemlju pogledaj, Pogubljeni narod sakupi i spasavaj, Osvijetli put nesretnih jaganjaca…. Sotna ih sa svih strana okruzio. . Nek jaucu zli ljudi, te duse prodane, Kandze nek ih zabole… Spasi Boze najprije nejake… Poslije svakoima vremena za kajanja. . Gospode, zemljane pogledaj… Ne pamte se vise obicaji… Trpljenje, molitvu i … Настави са читањем “GOSPODE, ZEMLJU POGLEDAJ milka vukic vujnovic”

“ljubav za Ljubav”

.

Gospode, zemlju pogledaj,

Pogubljeni narod sakupi i spasavaj,

Osvijetli put nesretnih jaganjaca….

Sotna ih sa svih strana okruzio.

.

Nek jaucu zli ljudi, te duse prodane,

Kandze nek ih zabole…

Spasi Boze najprije nejake…

Poslije svakoima vremena za kajanja.

.

Gospode, zemljane pogledaj…

Ne pamte se vise obicaji…

Trpljenje, molitvu i blagoslove

Nek ispostuju bar u starosne zemne dane….

.

Gospode, zemlju pogledaj….

STVARI NIKOLAJEVE milka vukic vujnovic

“ljubav za Lubav” . Dirala sam Njegove svete stvari; Knjige, olovke, krst, Solju, casu,svete odezde… Koristio se svime Nikolaj Zicki Zadnjih dana zivota zeemnoga. . Boze najsvetliji, koliko miline i treptaja Moja je dusa sad ispila… Grudi, Njegovim blagoslovom mi ispunjene, Srce je u Njegovoj svetlosti plamenom zaigralo…. Neznani osecaj me “pogledao”…. . Boze, stvari Svetoga … Настави са читањем “STVARI NIKOLAJEVE milka vukic vujnovic”

“ljubav za Lubav”

.

Dirala sam Njegove svete stvari;

Knjige, olovke, krst,

Solju, casu,svete odezde…

Koristio se svime Nikolaj Zicki

Zadnjih dana zivota zeemnoga.

.

Boze najsvetliji, koliko miline i treptaja

Moja je dusa sad ispila…

Grudi, Njegovim blagoslovom mi ispunjene,

Srce je u Njegovoj svetlosti plamenom zaigralo….

Neznani osecaj me “pogledao”….

.

Boze, stvari Svetoga Nikolaja Zickoga

U Ruskom manastiru leze…

ON je episkop, vladika, omiljen narodu bio,

Ohridski Prolog nam poklonio,

Izbjeglica Nikolaj Velimirovic Svesrpski

Proteran, u Americi dusu ispusta…

.

Ni tada, za svojom zemljom, suzu nezadrza…

Slava MU i hvala…..

JEDAN ČOVEK U DALJINU ODE – Milovan Petrović

Ostali su tragovi u snegu jedan čovek u daljinu ode šta ga na put daleki natera gde ga staze u nevreme vode.   Krenuo je negde prema jugu negde tamo gde mu mladost osta gde ostavi to što naći neće, lutao je, sad mu svega dosta.   Obišao kuglu je zemaljsku, sve tražeći mesto svoje … Настави са читањем “JEDAN ČOVEK U DALJINU ODE – Milovan Petrović”

Ostali su tragovi u snegu

jedan čovek u daljinu ode

šta ga na put daleki natera

gde ga staze u nevreme vode.

 

Krenuo je negde prema jugu

negde tamo gde mu mladost osta

gde ostavi to što naći neće,

lutao je, sad mu svega dosta.

 

Obišao kuglu je zemaljsku,

sve tražeći mesto svoje sreće,

ne znajući da ga tamo nema,

u daljini pronaći ga neće.

 

Sad kada je mladost prohujala

kad sve prođe i vratit se neće,

shvatio je ali jako kasno,

da je stalno bežao od sreće.

 

Sada hrli dole prema jugu

ne smeta mu ni ledena zima,

želi samo mestu sreće doći,

dok još snage u telu mu ima.

 

Milovan Petrović

–