Zaplakale sve su muze,
zaplakale sve gitare,
ostale su sirotice,
sve najlepše pesme stare.
Zaplakala violina
tiho struna suzu briše,
zaplakala pesma jedna
što joj oca nema više.
Tiho suze reke pune
sad u njima mesta nema,
izliće se, poplaviti,
jer u nebo ode Kema.
Anđeli ga gore vode,
da sad njima pesme piše,
ostale su stare nama,
ali njega nema više.
Sad se s neba pesme čuju,
to naš Kema gore peva,
Anđelima, Bogovima,
i svim što ih ovde nema.
Milovan Petrović
–