Месец: јануар 2015.

Nesanicom – Miro Beribaka

Nesanicom… . Opet me je pogledala, nenadano, ni treptala nije, nekako, kao sa prijekorom, kao da mi hoće nešto reći, i tako je čekala …, a ja sam pognuo glavu, zbunjen, skoro pa sa osjećajem krivnje kao pred presudu … Podigoh pogled, i opet me njene znatiželjne oči vratiše u stvarnost, i samo što joj … Настави са читањем “Nesanicom – Miro Beribaka”

Nesanicom…

.

Opet me je pogledala, nenadano,

ni treptala nije,

nekako, kao sa prijekorom,

kao da mi hoće nešto reći,

i tako je čekala …,

a ja sam pognuo glavu, zbunjen,

skoro pa sa osjećajem krivnje

kao pred presudu …

Podigoh pogled,

i opet me njene znatiželjne oči

vratiše u stvarnost,

i samo što joj ne rekoh -reci-…

.

U tom času i oblaci nekuda odoše,

mjesec se punoćom javi,

otpuhnuh još jedan dim,

zapitah sebe

-jesi li njeno ime Ljubav ili tek Požuda-,

ne nađoh odgovor,

Strast svakako jeste!

.

Pogledah cigarete, pa budilnik,

pa mjesec, dvoumih se …,

neće li san na oči!

.

Miro Beribaka

KUPILA SAM SMRTOVNICU milka vukic vujnovic

“ljubav za Ljubav” . Proslost magle se ne skriva, Utinja je poplavom zamrla… Vjeverica na mjesecinu zavija Zivotni temelji su izgubljeni. . Da li to smijeh nedodjije oci zaliva Tisina u gluhonijemosti se raspreda Tuga puca otrovnim porama Kupila sam smtovnicu – snovima. . Protjeran i nepozeljan clan zajednice vapi… Nek padnu komete na bespuce… Mogu … Настави са читањем “KUPILA SAM SMRTOVNICU milka vukic vujnovic”

“ljubav za Ljubav”

.

Proslost magle se ne skriva,

Utinja je poplavom zamrla…

Vjeverica na mjesecinu zavija

Zivotni temelji su izgubljeni.

.

Da li to smijeh nedodjije oci zaliva

Tisina u gluhonijemosti se raspreda

Tuga puca otrovnim porama

Kupila sam smtovnicu – snovima.

.

Protjeran i nepozeljan clan zajednice vapi…

Nek padnu komete na bespuce…

Mogu li molitve danonocne rastopiti ledenjake…?!

….

Moja smrtovnica nema ni prevodioca.

.

XVII POETSKE KRATKE PRIČE – ČEDO Marina Adamović

Majka je grlila dete. Dete je uzvraćalo sneno. Majka ga je ljubila i pevala. Uspavanke su nicale iz srca. Dete je bilo prekrasno, o, zlatno. Kakvo može biti ono koje je voljeno i ničim opterećeno? Kakva može biti majka koja je dobila dar neba i sveta? Prelepa slika idile nad idilama. Majka grli jastuk sa … Настави са читањем “XVII POETSKE KRATKE PRIČE – ČEDO Marina Adamović”

Majka je grlila dete. Dete je uzvraćalo sneno. Majka ga je ljubila i pevala. Uspavanke su nicale iz srca. Dete je bilo prekrasno, o, zlatno. Kakvo može biti ono koje je voljeno i ničim opterećeno? Kakva može biti majka koja je dobila dar neba i sveta? Prelepa slika idile nad idilama. Majka grli jastuk sa dlačicom kose čeda koga nema.     Dlačica, naprotiv, tvrdi da ga ima.

BOŽIĆ… (negde daleko) – Milovan Petrović

Napolju vučje vreme hladnoća ujeda lice hladni severac duva put sija od poledice.   U kući starica setna vatra u peći tinja napolju drveće belo od mraza i belog inja.   Nekad joj ta zimska idila beše lepa i draga kad Božićni dani dođu a sad je izdala snaga.   Kuća ko košnica puna vesele … Настави са читањем “BOŽIĆ… (negde daleko) – Milovan Petrović”

Napolju vučje vreme

hladnoća ujeda lice

hladni severac duva

put sija od poledice.

 

U kući starica setna

vatra u peći tinja

napolju drveće belo

od mraza i belog inja.

 

Nekad joj ta zimska idila

beše lepa i draga

kad Božićni dani dođu

a sad je izdala snaga.

 

Kuća ko košnica puna

vesele igre i smeha

beše to dom iz snova

kad Božić u njoj se čeka.

 

Da li će u šumu po badnjak

večeras moći ići,

pomoći niko joj nema

daleko njeni su ptići.

 

Ikone stare na zidu

gleda dok suza ide,

skrušeno Boga moli

da dođu bar da je vide.

 

A tamo negde daleko

u zemlji polarnih noći,

i ptići pate za majkom

ne mogu skoro joj doći.

 

I tako u kući staroj

za Božić starica sama,

ikone stare na zidu

a oči u suzama.

 

Milovan Petrović

–