Добродошли!
Da li su cipele “kriminele”, možda jesu ili nisu, jer su gađale Buša u glavu, koji je na Balkanu stvorio “svoju, novu državu”? Ako neko Nobelovu nagradu “za mir dobije” mada ratuje, onda se celi miroljubivi svet kao “demokrati osuđuje”! Živko Begović
Da li su cipele “kriminele”,
možda jesu ili nisu, jer su
gađale Buša u glavu, koji je
na Balkanu stvorio “svoju,
novu državu”?
Ako neko Nobelovu nagradu “za
mir dobije” mada ratuje, onda
se celi miroljubivi svet
kao “demokrati osuđuje”!
Živko Begović
Samo sloga Srbina spašava, to je dokazana utopija, jer nje nije nikada bilo, sve do sadašnjih generacija. Izdajstvo je počeo Vuk Branković, koji je ostavio svoje “potomke”, među kojima ima i sada, svoje ostarele sedokose momke. Svi dosadašnji izdajnici, vazali i tuđe verne sluge, egzistiraju još uvek i dalje, koji su gori od svake ljudske … Настави са читањем “IZDAJNICI-SLUGE I VAZALI”
Samo sloga Srbina spašava,
to je dokazana utopija,
jer nje nije nikada bilo,
sve do sadašnjih generacija.
Izdajstvo je počeo Vuk Branković,
koji je ostavio svoje “potomke”,
među kojima ima i sada,
svoje ostarele sedokose momke.
Svi dosadašnji izdajnici,
vazali i tuđe verne sluge,
egzistiraju još uvek i dalje,
koji su gori od svake ljudske “kuge”!
Izdajnici, tuđe sluge i vazali,
deluju i rade protiv svoga naroda,
da se uližu raznim protivnicima,
svoga rođenog i bratskog roda!
Živko Begović
НАЈЛЕПШИ ЂЕРДАНИ Најрадије остављам сећања у сенама прошлости, нека се одмарају и склапају мозаике, и волим до саме сржи, да боли, опасно су ми блиске чари романтике…. У вечности све има свој почетак и свој крај, лебде тонови као лептири кроз ноћ према светиљци… У слепом бунилу најчешће нађем ожиљак тај, док јутро чекам као … Настави са читањем “НАЈЛЕПШИ ЂЕРДАНИ – Mиладиновић Сандра”
НАЈЛЕПШИ ЂЕРДАНИ
Најрадије остављам сећања
у сенама прошлости,
нека се одмарају и склапају мозаике,
и волим до саме сржи, да боли,
опасно су ми блиске чари романтике….
У вечности све има свој почетак и свој крај,
лебде тонови као лептири кроз ноћ
према светиљци…
У слепом бунилу најчешће нађем
ожиљак тај, док јутро чекам
као вешти акробата на жици….
Ко сам и шта сам, понекада ни
сама не умем рећи….Пусти
да звезду чувам мало на свом длану,
нека ме опече бар једном у таквој стисци,
све моје мисли нека у ритму плану….
Себично кријем ово сидро сјајно,
чији дар некада таласи помуте,
са лађе зароним дубоко у непознато,
па га загрлим да стишам тешке муке…
Охрабрим себе далеко од тихе луке…
Најрадије остављам љубав у тишини,
у њој она се множи и силно јача,
цвркуће као булбули на грани,
ниже се као најлепши ђердани…
и вине се кроз прозор
с’ првим мирисом пролећа….
© Mиладиновић Сандра
Da li znaš? Pitanje uvek traži odgovor u jecajima kiše, kroz noćne sfere u mulju sopstvene imaginacije natopljene krvlju, suzama, slikama… niz ulice koje menjaju nazive i uvek duže za broj tvojih godina. Izlaz koji se ogleda u tvoju senku veran pratioc niz rimu koju proživljuješ slog po slog priznanje da iskapiš život u stihovima, … Настави са читањем “Prvi ukus zrelosti – Aleksandar Jakšić”
Da li znaš?
Pitanje uvek traži odgovor
u jecajima kiše,
kroz noćne sfere
u mulju sopstvene imaginacije
natopljene krvlju, suzama, slikama…
niz ulice koje menjaju nazive
i uvek duže za broj tvojih godina.
Izlaz koji se ogleda u tvoju senku
veran pratioc niz rimu koju proživljuješ
slog po slog
priznanje da iskapiš život u stihovima,
veliko obećanje nevinosti
kao navika koja se pokorava nuždi,
talant koji oživljuje detinjstvo
niz čestitke, vunene čarape, eho majčinog glasa
zadovoljstvo probuđeno u tuđim očima
uštip bezbrižnih medenih sanjarenja,
pod toplom senkom dragih lica
rumenih kao zrele jabuke
ostavljenje za nedeljne poslastice
negde gde više vreme ne postoji
kuda prostor oivičen osmesima
nadživljava svaku bol u duši
koja govori jače od svake reči.
Kraj duboke maglovite jame . Htio bih još koji korak, ali kuda, nestalo mi puta, osvrćem se, nema ga ni iza, u trnje je zarastao, ni tragova ni imena nemam, ne znam ko sam ni odakle dodjoh? . Nemam više glasa da upomoć zovnem, ali koga, i ko bi se meni smilovao! Htio bih još … Настави са читањем “Kraj duboke maglovite jame – Miro Beribaka”
Kraj duboke maglovite jame
.
Htio bih još koji korak,
ali kuda,
nestalo mi puta,
osvrćem se, nema ga ni iza,
u trnje je zarastao,
ni tragova ni imena nemam,
ne znam ko sam ni odakle dodjoh?
.
Nemam više glasa da upomoć zovnem,
ali koga,
i ko bi se meni smilovao!
Htio bih još koji, mali, mali korak,
ali kuda,
predamnom je maglovita jama.
Bacio bih kamen, da čujem jel duboka,
al’ kamena nema,
samo ovaj što na njemu stojim!
.
U daljini nepoznate sjeni,
orgijaju,
i sa njima nepoznata žena,
sa noževa krv ližući, nazdravljaju
za pobjedu.
.
Zatvoriću oči, pa korakom smjelim
povrh magle maglovite jame,
tamo gdje ne boli,
kad već rane ne mogu zarasti,
a košulja nek me čeka
na kamenu s kraja puta,
kraj duboke maglovite jame!
.
Miro Beribaka
Laži, laži, laži, to za narod nevaži, politikanti “ugrožavaju” geografiju, da uveličaju svoju Evropsku uniju. Briselska birokratska kasta, o geografiji govori svašta, jer im je mašta razvijena, i politikantski “ujedinjena”. Oni stalno govore, i nikako da se “umore”, “otkrivaju neku Evropu svoju”, pa se narod pita koju? Njhovim “geografskim” lažima, stvaraju zabunu među narodima, pa … Настави са читањем “POLITIKANTSKE LAŽI – Živko Begović”
Laži, laži, laži,
to za narod nevaži,
politikanti “ugrožavaju” geografiju,
da uveličaju svoju Evropsku uniju.
Briselska birokratska kasta,
o geografiji govori svašta,
jer im je mašta razvijena,
i politikantski “ujedinjena”.
Oni stalno govore,
i nikako da se “umore”,
“otkrivaju neku Evropu svoju”,
pa se narod pita koju?
Njhovim “geografskim” lažima,
stvaraju zabunu među narodima,
pa mnogi zbog opterećenja kažu,
da ovo za njih nisu iznenađenja.
Oni uveličavaju “svoju Evropsku uniju”,
što narodi usmeno “osuđuju”,
jer vide šta se sve u njoj događa,
pored demonstracija i štrajkova, ima i drugih svađa!
Živko Begović
АКО СЕ ПИТАШ… Ако се питаш да ли те чекам на пропланку неком сећања наших не брини мила за љубав нам клету последњи сам стражар на овом свету што у срцу чува тугу и сету Ако се питаш да ли још плове пољупци твоји дубоко у мени не тугуј драга због давне сени ниси ти … Настави са читањем “АКО СЕ ПИТАШ…”
АКО СЕ ПИТАШ…
Ако се питаш
да ли те чекам
на пропланку неком
сећања наших
не брини мила
за љубав нам клету
последњи сам стражар
на овом свету
што у срцу чува
тугу и сету
Ако се питаш
да ли још плове
пољупци твоји
дубоко у мени
не тугуј драга
због давне сени
ниси ти талас
већ бурно море
што у мени пени
Ако се питаш
да ли те волим
како се можда
са чежњом борим
знај само
да још увек горим
пламеном старим
ватре у крви
што жељом пламти
да дах твој
му буде
последњи и први…
Братислав Богдановић
ВИРТУЕЛНА ЉУБАВ … У овом нестварном свету ти си моја птица у лету опојан мирис на дивном цвету што убија тугу и односи сету На овом нестварном месту музика си жељног срца блистава звезда што трепери уз осећај који у грудима врца У овом нестварном кутку јутро си што ме сунцем буди вечерња роса бисерних … Настави са читањем “ВИРТУЕЛНА ЉУБАВ …”
ВИРТУЕЛНА ЉУБАВ …
У овом нестварном свету
ти си моја птица у лету
опојан мирис на дивном цвету
што убија тугу и односи сету
На овом нестварном месту
музика си жељног срца
блистава звезда што трепери
уз осећај који у грудима врца
У овом нестварном кутку
јутро си што ме сунцем буди
вечерња роса бисерних ћуди
месечина што љубав нуди
Па шта још треба да бих те срео
да постанем и ја нестваран цео
онако провидан, ко авет бео
заувек нестанем из ове јаве
ил да те научим од нестварних
како се стварни снови праве….
Братислав Богдановић
ТЕБИ… Ја нисам продавац снова и немам полицу жеља ја снове дајем теби јер за њих цене нема вреде колико и чежња онога што их снева Ја не продајем сломљена срца празан је излог где стоје ја срце поклањам своје узми га нек буде у теби јер сломило би се срце моје ако за тебе … Настави са читањем “ТЕБИ…”
ТЕБИ…
Ја нисам продавац снова
и немам полицу жеља
ја снове дајем теби
јер за њих цене нема
вреде колико и чежња
онога што их снева
Ја не продајем сломљена срца
празан је излог где стоје
ја срце поклањам своје
узми га нек буде у теби
јер сломило би се срце моје
ако за тебе куцало не би
Ја нисам трговац дахом
немам његов мирис ни боју
али понестаје ми даха
када усним сену твоју
Ја сам просјак само
што срце и снове дели
без тебе они и нису цели
просјак што љубав проси
док у себи жељу носи
да последњи му уздах
буде у твојој коси…
Братислав Богдановић
ПОКЛОН ЗА ВРЕМЕНА ТЕШКА…. Шта да ти поклоним драга немам куће, нити блага само срце да се у њем скријеш само усне да их жедна пијеш дал бисерје теби треба или могу звезде с неба злато немам да ти дадем али ћу звезде за те да крадем немам за дестинације скупе по џеповима су ми … Настави са читањем “ПОКЛОН ЗА ВРЕМЕНА ТЕШКА….”
ПОКЛОН ЗА ВРЕМЕНА ТЕШКА….
Шта да ти поклоним драга
немам куће, нити блага
само срце да се у њем скријеш
само усне да их жедна пијеш
дал бисерје теби треба
или могу звезде с неба
злато немам да ти дадем
али ћу звезде за те да крадем
немам за дестинације скупе
по џеповима су ми само рупе
ал у очима кријем светове многе
на те чекају да те на пут воде
зато бирај мила моја
нек одлучи жеља твоја
шта за поклон теби треба
дал богатсво или делић неба…
Братислав Богдановић