СТАРИЈА ЗА КОЈИ ДАН Недостајеш ми моја звездо, а, сањам те од када за себе знам, о, како ме држи свако место, јер врпољи се један па други табан… Ја волим изазове и даљине, али верна сам ти до бескраја, било је сусрета да ме жеља мине али тај трен је био и почетак краја… … Настави са читањем “СТАРИЈА ЗА КОЈИ ДАН – Миладиновић Сандра”
СТАРИЈА ЗА КОЈИ ДАН
Недостајеш ми моја звездо,
а, сањам те од када за себе знам,
о, како ме држи свако место,
јер врпољи се један па други табан…
Ја волим изазове и даљине,
али верна сам ти до бескраја,
било је сусрета да ме жеља мине
али тај трен је био и почетак краја…
Нису то биле очи моје душе,
кораци странца су као струне што јече,
без такта музика има осмех једак,
где год сам чекам те, вечности си вредан….
Има тих дана када ме чежња сломи,
нади умало бих да затворим врата,
учини ми се тада да на броду јездиш
и видим казаљке склопише се сата….
Па ћутим и осећам да чујеш ме
јер кажу да чују се они који се воле,
и знам да имаш снажна дивна крила
и кључеве неба за наше снове….
Мој избор си ти развигорцу,
јер пролећу одолети не могу ја,
додири твоји су боје ведрог неба
а, пољупци укус тек обраног меда….
Понекада помислим да је боље
да тако и остане,
плашим се да јава не сруши овај сан,
а, опет ме походе такве врелине,
које заборављају на бол, моћ варке
и могући дан…..
.Дође и трен када дозивам те лудо,
лутам усамљена у маси света,
ова испосничка љубав ме храни,
чиста је као дах тек рођеног детета…
Сунце ми тада обасја зенице,
можда сам сена за друге, али себи спас,
није то лако када моћне изазове,
не смеш да изустиш пред свима наглас….
И нико ме неће добити никада ,
никоме нећу бити круна руже,
само нама рађаће пурпурно небо,
звездане стазе када се пруже….
Старија за који дан,
а, године се као бисери нижу,
и нада је старија и озбиљнија,
знам да живот нема своју репризу…
Па ипак оном реком што тече,
дражи су ми сви моји снови,
све оне тополе што самном ћуте,
ја волим, а љубав не љуби скуте…..
© Миладиновић Сандра
