Дан: 23. фебруар 2014.

Prvi ukus zrelosti – Aleksandar Jakšić

Da li znaš? Pitanje uvek traži odgovor u jecajima kiše, kroz noćne sfere u mulju sopstvene imaginacije natopljene krvlju, suzama, slikama… niz ulice koje menjaju nazive i uvek duže za broj tvojih godina. Izlaz koji se ogleda u tvoju senku veran pratioc niz rimu koju proživljuješ slog po slog priznanje da iskapiš život u stihovima, … Настави са читањем “Prvi ukus zrelosti – Aleksandar Jakšić”

Da li znaš?

Pitanje uvek traži odgovor

u jecajima kiše,

kroz noćne sfere

u mulju sopstvene imaginacije

natopljene krvlju, suzama, slikama…

niz ulice koje menjaju nazive

i uvek duže za broj tvojih godina.

Izlaz koji se ogleda u tvoju senku

veran pratioc niz rimu koju proživljuješ

slog po slog

priznanje da iskapiš život u stihovima,

veliko obećanje nevinosti

kao navika koja se pokorava nuždi,

talant koji oživljuje detinjstvo

niz čestitke, vunene čarape, eho majčinog glasa

zadovoljstvo probuđeno u tuđim očima

uštip bezbrižnih medenih sanjarenja,

pod toplom senkom dragih lica

rumenih kao zrele jabuke

ostavljenje za nedeljne poslastice

negde gde više vreme ne postoji

kuda prostor oivičen osmesima

nadživljava svaku bol u duši

koja govori jače od svake reči.

Kraj duboke maglovite jame – Miro Beribaka

Kraj duboke maglovite jame . Htio bih još koji korak, ali kuda, nestalo mi puta, osvrćem se, nema ga ni iza, u trnje je zarastao, ni tragova ni imena nemam, ne znam ko sam ni odakle dodjoh? . Nemam više glasa da upomoć zovnem, ali koga, i ko bi se meni smilovao! Htio bih još … Настави са читањем “Kraj duboke maglovite jame – Miro Beribaka”

Kraj duboke maglovite jame

.

Htio bih još koji korak,

ali kuda,

nestalo mi puta,

osvrćem se, nema ga ni iza,

u trnje je zarastao,

ni tragova ni imena nemam,

ne znam ko sam ni odakle dodjoh?

.

Nemam više glasa da upomoć zovnem,

ali koga,

i ko bi se meni smilovao!

Htio bih još koji, mali, mali korak,

ali kuda,

predamnom je maglovita jama.

Bacio bih kamen, da čujem jel duboka,

al’ kamena nema,

samo ovaj što na njemu stojim!

.

U daljini nepoznate sjeni,

orgijaju,

i sa njima nepoznata žena,

sa noževa krv ližući, nazdravljaju

za pobjedu.

.

Zatvoriću oči, pa korakom smjelim

povrh magle maglovite jame,

tamo gdje ne boli,

kad već rane ne mogu zarasti,

a košulja nek me čeka

na kamenu s kraja puta,

kraj duboke maglovite jame!

.

Miro Beribaka

POLITIKANTSKE LAŽI – Živko Begović

Laži, laži, laži, to za narod nevaži, politikanti “ugrožavaju” geografiju, da uveličaju svoju Evropsku uniju. Briselska birokratska kasta, o geografiji govori svašta, jer im je mašta razvijena, i politikantski “ujedinjena”. Oni stalno govore, i nikako da se “umore”, “otkrivaju neku Evropu svoju”, pa se narod pita koju? Njhovim “geografskim” lažima, stvaraju zabunu među narodima, pa … Настави са читањем “POLITIKANTSKE LAŽI – Živko Begović”

Laži, laži, laži,
to za narod nevaži,
politikanti “ugrožavaju” geografiju,
da uveličaju svoju Evropsku uniju.

Briselska birokratska kasta,
o geografiji govori svašta,
jer im je mašta razvijena,
i politikantski “ujedinjena”.

Oni stalno govore,
i nikako da se “umore”,
“otkrivaju neku Evropu svoju”,
pa se narod pita koju?

Njhovim “geografskim” lažima,
stvaraju zabunu među narodima,
pa mnogi zbog opterećenja kažu,
da ovo za njih nisu iznenađenja.

Oni uveličavaju “svoju Evropsku uniju”,
što narodi usmeno “osuđuju”,
jer vide šta se sve u njoj događa,
pored demonstracija i štrajkova, ima i drugih svađa!
Živko Begović

АКО СЕ ПИТАШ…

АКО СЕ ПИТАШ… Ако се питаш да ли те чекам на пропланку неком сећања наших не брини мила за љубав нам клету последњи сам стражар на овом свету што у срцу чува тугу и сету Ако се питаш да ли још плове пољупци твоји дубоко у мени не тугуј драга због давне сени ниси ти … Настави са читањем “АКО СЕ ПИТАШ…”

АКО СЕ ПИТАШ…

Ако се питаш
да ли те чекам
на пропланку неком
сећања наших
не брини мила
за љубав нам клету
последњи сам стражар
на овом свету
што у срцу чува
тугу и сету
Ако се питаш
да ли још плове
пољупци твоји
дубоко у мени
не тугуј драга
због давне сени
ниси ти талас
већ бурно море
што у мени пени
Ако се питаш
да ли те волим
како се можда
са чежњом борим
знај само
да још увек горим
пламеном старим
ватре у крви
што жељом пламти
да дах твој
му буде
последњи и први…

Братислав Богдановић

ВИРТУЕЛНА ЉУБАВ …

ВИРТУЕЛНА ЉУБАВ … У овом нестварном свету ти си моја птица у лету опојан мирис на дивном цвету што убија тугу и односи сету На овом нестварном месту музика си жељног срца блистава звезда што трепери уз осећај који у грудима врца У овом нестварном кутку јутро си што ме сунцем буди вечерња роса бисерних … Настави са читањем “ВИРТУЕЛНА ЉУБАВ …”

ВИРТУЕЛНА ЉУБАВ …

У овом нестварном свету
ти си моја птица у лету
опојан мирис на дивном цвету
што убија тугу и односи сету
На овом нестварном месту
музика си жељног срца
блистава звезда што трепери
уз осећај који у грудима врца
У овом нестварном кутку
јутро си што ме сунцем буди
вечерња роса бисерних ћуди
месечина што љубав нуди
Па шта још треба да бих те срео
да постанем и ја нестваран цео
онако провидан, ко авет бео
заувек нестанем из ове јаве
ил да те научим од нестварних
како се стварни снови праве….

Братислав Богдановић

ТЕБИ…

ТЕБИ… Ја нисам продавац снова и немам полицу жеља ја снове дајем теби јер за њих цене нема вреде колико и чежња онога што их снева Ја не продајем сломљена срца празан је излог где стоје ја срце поклањам своје узми га нек буде у теби јер сломило би се срце моје ако за тебе … Настави са читањем “ТЕБИ…”

ТЕБИ…

Ја нисам продавац снова
и немам полицу жеља
ја снове дајем теби
јер за њих цене нема
вреде колико и чежња
онога што их снева
Ја не продајем сломљена срца
празан је излог где стоје
ја срце поклањам своје
узми га нек буде у теби
јер сломило би се срце моје
ако за тебе куцало не би
Ја нисам трговац дахом
немам његов мирис ни боју
али понестаје ми даха
када усним сену твоју
Ја сам просјак само
што срце и снове дели
без тебе они и нису цели
просјак што љубав проси
док у себи жељу носи
да последњи му уздах
буде у твојој коси…

Братислав Богдановић

ПОКЛОН ЗА ВРЕМЕНА ТЕШКА….

ПОКЛОН ЗА ВРЕМЕНА ТЕШКА…. Шта да ти поклоним драга немам куће, нити блага само срце да се у њем скријеш само усне да их жедна пијеш дал бисерје теби треба или могу звезде с неба злато немам да ти дадем али ћу звезде за те да крадем немам за дестинације скупе по џеповима су ми … Настави са читањем “ПОКЛОН ЗА ВРЕМЕНА ТЕШКА….”

ПОКЛОН ЗА ВРЕМЕНА ТЕШКА….

Шта да ти поклоним драга
немам куће, нити блага
само срце да се у њем скријеш
само усне да их жедна пијеш
дал бисерје теби треба
или могу звезде с неба
злато немам да ти дадем
али ћу звезде за те да крадем
немам за дестинације скупе
по џеповима су ми само рупе
ал у очима кријем светове многе
на те чекају да те на пут воде
зато бирај мила моја
нек одлучи жеља твоја
шта за поклон теби треба
дал богатсво или делић неба…

Братислав Богдановић

МАМА …

МАМА … Ко ме љуби јутром рано кад у школу ја пођем ко ме грли непрестано кад из ње кући дођем Ко ми тепа моје мило кад је време да се спава ко ме стави ту на крило кад ми болна гори глава Ко ме воли од свег више и у срцу увек носи да … Настави са читањем “МАМА …”

МАМА …

Ко ме љуби јутром рано
кад у школу ја пођем
ко ме грли непрестано
кад из ње кући дођем
Ко ми тепа моје мило
кад је време да се спава
ко ме стави ту на крило
кад ми болна гори глава
Ко ме воли од свег више
и у срцу увек носи
да ме скрије од те кише
руке греје у мојој коси
Загонетка није тешка
просто се реши сама
то је она што се смешка
само моја мила мама…

Братислав Богдановић

ОПСЕСИЈА …

ОПСЕСИЈА … Ах те очи враголасте опсесија моје маште шта ли мисле док ме гледе питање је што ме једе и те усне баш црвене дал ће љубит оне мене волео бих ја да знам да ти себе одмах дам Ах те груди миришљаве што ми срцу немир праве дал ће постат део јаве ил … Настави са читањем “ОПСЕСИЈА …”

ОПСЕСИЈА …

Ах те очи враголасте
опсесија моје маште
шта ли мисле док ме гледе
питање је што ме једе
и те усне баш црвене
дал ће љубит оне мене
волео бих ја да знам
да ти себе одмах дам
Ах те груди миришљаве
што ми срцу немир праве
дал ће постат део јаве
ил ће у сну да ме даве
и та коса коврџава
где ће она да преспава
на рамену жељном моме
ил ће отић ка другоме
Пољуби ме враголаста
да не пати моја машта
нек ти коса завијори
док се тело с мојим бори
овај немир да изгори
моју чежњу да умори…

Братислав Богдановић

САМО СЕЋАЊЕ …

САМО СЕЋАЊЕ … Могу ли даљине и авети тишине пустити да мине та бол што на тебе сети ме могу ли дубине у загрљају тмине прогутати тугу што због тебе боли ме може ли плима што сећања има да са осеком нестане или ће туга што боли кроз сећање тек са смрћу да нестане… Братислав … Настави са читањем “САМО СЕЋАЊЕ …”

САМО СЕЋАЊЕ …

Могу ли даљине
и авети тишине
пустити да мине
та бол што на тебе
сети ме
могу ли дубине
у загрљају тмине
прогутати тугу
што због тебе
боли ме
може ли плима
што сећања има
да са осеком нестане
или ће туга
што боли кроз сећање
тек са смрћу
да нестане…

Братислав Богдановић