ТУГА
Виолини да не дирам жице,
Кад бих мог`о, што срце не жели,
Пошао бих с тугом у свет бели,
Да не гледам њено мило лице.
Узми, узми судбо што је твоје,
Ја изгубих што ми живот значи,
А ти срце не јецај, већ плачи,
Док не скинем крваве завоје.
Моја туга, дуга је к`о море!
Моја рана зацелити неће,
Само хумка и шарено цвеће
После мене нека о њој зборе.
Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74
(Прочитано: 58 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.321 пута)