Добродошли!
Борислава Дворанац Д О Ђ И Не остављај ме да чекам плашим се сна чујем тужну музику дођи упали светло не остављај ме ветру дођи нестаћу _________________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац
Д О Ђ И
Не остављај ме
да чекам
плашим се сна
чујем
тужну музику
дођи
упали светло
не остављај ме
ветру
дођи
нестаћу
_________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
ЗНАЛА САМ….. У детињству познавала сам један другачији свет, био је оивичен плаветнилом неба, људске очи су биле благе и искричаве, пољане су мирисале на мед и тек испечени хлеба…. Све је било попут бајке у непознатој земљи, будућност ми је отварала широм знатижеље врата, познавала сам пуно људи жуљевитих руку, а, душе су им … Настави са читањем “ЗНАЛА САМ…..- Миладиновић Сандра”
ЗНАЛА САМ…..
У детињству познавала сам један другачији свет,
био је оивичен плаветнилом неба,
људске очи су биле благе и искричаве,
пољане су мирисале на мед и тек испечени хлеба….
Све је било попут бајке у непознатој земљи,
будућност ми је отварала широм знатижеље врата,
познавала сам пуно људи жуљевитих руку,
а, душе су им биле попут бескраја од самог злата….
Птице су радо слетале на отворене прозоре,
гајевима је шарао њихов весели хор,
срца су им титрала као дар небески,
али им људи одузеше кo’ из хира – пун песме двор!!!
И знала сам ата валовите гриве,
копита су му одзвањала као звонa кроз наш крај….
ипак је све сличило на звук мелодије,
што допире до самог Сунца као прави змај….
1001 корак ме од тада дели,
на том путу упоздадох канџе издаје и лажи,
растанке, пријатеље, душе алхемичара,
али, љубав као да ме гања и свуда тражи…
Волим овај ветровити брег што ме ломи,
док Сунце плеше и Месец лелуја на стражи…
волим ова жита и свице пред ноћ
жовот се не добија на дар када се тражи…..
© Миладиновић Сандра
Dva puta sam okrenula kljuc i treci put moram i cetvrti sedmi ne vredi ne vredi bledi prsti bledi um krvna omca lanaca ne mogu mi zatvoriti put bubnju u urliku ne mogu ne mogu ali uvežbana palica skocila u srce eno testamenta – ne palite svece! moj put je tama ja – sama – … Настави са читањем “TESTAMENT — Marina Adamović”
Dva puta sam okrenula kljuc
i treci put moram
i cetvrti
sedmi
ne vredi ne vredi
bledi prsti
bledi um
krvna omca lanaca
ne mogu mi zatvoriti put
bubnju u urliku
ne mogu
ne mogu
ali uvežbana palica
skocila u srce
eno testamenta –
ne palite svece!
moj put je tama
ja – sama – put – tama
bez
plama
bez (ja-ma)
kamin(n)gs
Pitam ga šta radi odgovori “Ništa” “Da li dišeš?” ćutnja je znak potvrdog odgovora “Gledaš?” “Čuješ?” neumorno ćuti. “Kako ništa ne radiš, možeš li mi prihvatiti reč i malo je rastegnuti?” Uzdahne pomuči se i odgovori “Uhhh…. nemam kad kako bih? da li je izvodljivo? koliki joj je obim? a sutra? za godinu?” I kažeš … Настави са читањем “PODUHVAT — Marina Adamović”
Pitam ga šta radi
odgovori
“Ništa”
“Da li dišeš?”
ćutnja je znak potvrdog odgovora
“Gledaš?”
“Čuješ?”
neumorno ćuti.
“Kako ništa ne radiš,
možeš li mi prihvatiti reč
i malo je
rastegnuti?”
Uzdahne
pomuči se
i
odgovori
“Uhhh…. nemam kad
kako bih?
da li je izvodljivo?
koliki joj je obim?
a
sutra?
za godinu?”
I kažeš da ne radiš ništa?
Sama ću leteti do Sunca
rastegnuti reč
zabraniti joj da se otkačiti
i
padne tebi nadohvat
– nećemo ti dosađivati
ni
ka
da
…
znam… ni ovo nemaš kad da čuješ
do
sa
do
kamin(n)gs
ПЕСМА НАД ПЕСМАМА Нисам птица ни крилати једнорог а летим имам крила и видим те и видиш ме и певам ти и певаш ми и љубим те и љубиш ме ____________________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло”, Сремски Карловци, 2012.)
ПЕСМА НАД ПЕСМАМА
Нисам птица
ни крилати једнорог
а летим
имам крила
и видим те
и видиш ме
и певам ти
и певаш ми
и љубим те
и љубиш ме
____________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло”,
Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац Ш А П А Т Цветом љубим несигурно пиле велико дете топим се у музици гласа ноћима данима плешем _________________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац
Ш А П А Т
Цветом
љубим
несигурно пиле
велико дете
топим се
у музици гласа
ноћима
данима
плешем
_________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
Ne pamtim ljude ni događaje najslabije one što su mi pružali ruke i odigravali se najinspirativnije Suši se trava i lišće vene a ja još ne vidim ništa osim što nazirem da- kopriva peče i ukazuje na… bila si ostala tama-nad -tamama ni sebe nisi upamtila da da iz glupog poverenja u šta? kog? Tog??? … Настави са читањем “NE PAMTIM … NE…— Marina Adamović”
Ne pamtim ljude
ni događaje
najslabije one
što su mi pružali ruke i
odigravali se najinspirativnije
Suši se trava
i lišće vene
a
ja
još ne vidim ništa
osim što
nazirem da-
kopriva
peče
i ukazuje
na…
bila si
ostala
tama-nad
-tamama
ni sebe nisi upamtila
da
da
iz glupog
poverenja
u šta? kog? Tog???
oh…
nečega se sećaš…žao mi je
..žao
bu-da-la-naj-mrač-ni-ja
ja
kamin(n)gs
Živela je u gradu koji nije pamtio ljude, u ulici koja je skrivala rastanke. Živela je sama, sa bolnom željom u grudima i pod molitvama rodnog kraja, koji je uvek isticala pred tuđim svetom. Ovde je niko nije poznavao, sasvim dovoljno da bude nešto drugo igrala se sa tuđim ubeđenjima previše mlada da bi … Настави са читањем “Susret- Aleksandar Jakšić”
Živela je u gradu koji nije pamtio ljude,
u ulici koja je skrivala rastanke.
Živela je sama,
sa bolnom željom u grudima
i pod molitvama rodnog kraja,
koji je uvek isticala pred tuđim svetom.
Ovde je niko nije poznavao,
sasvim dovoljno da bude nešto drugo
igrala se sa tuđim ubeđenjima
previše mlada da bi imala svoja.
Laskala je samoj sebi da nije samo jedna od mnogih
da svo to davanje je premala cena
za sjaj, raskoš…
pokorna većoj ideji, koja je izabrala baš nju.
Živela je sama.
Okovana mislima o slobodi,
u gradu koji nije pamtio ljude
gde zadnja uspomena,
uvek ima ritam njenih koraka
i sa strepnjom od rastanka.
Mače na putu i auta i ljudi samo tu nešto nedostaje kunem se baš toga NEMA nema n e…. skrećem pogled na drugu stranu ni to ne pomaže nema ga ali – de te ta po put ma če ta-toga- d a život je prah zrno dah dva su se zrna dahom rasula u prah … Настави са читањем “BOL BOL BOL — Marina Adamović”
Mače na putu
i auta
i ljudi
samo tu nešto nedostaje
kunem se
baš toga NEMA
nema
n
e….
skrećem pogled na drugu stranu
ni to ne pomaže
nema ga
ali –
de
te
ta
po
put
ma
če
ta-toga-
d
a
život je prah
zrno
dah
dva su se zrna
dahom
rasula u
prah
a
h
hhhh
kamin(n)gs
Мјери трен у коме крошња жели да буде Тек зелена свјетлост што жилама коријењем Листом и груменом земље помно премјерава људе Кад усамљен на врху свог клатна Самог себе мисли у потоње сате К’о сликар у празном остављен без платна Слика сопствену дјецу њихове црне кости Да у вјечност с врха ријечи викне „Опрости! “ … Настави са читањем “Хронос биљојед”
Мјери трен у коме крошња жели да буде
Тек зелена свјетлост што жилама коријењем
Листом и груменом земље помно премјерава људе
Кад усамљен на врху свог клатна
Самог себе мисли у потоње сате
К’о сликар у празном остављен без платна
Слика сопствену дјецу њихове црне кости
Да у вјечност с врха ријечи викне „Опрости! “