ЗНАЛА САМ…..
У детињству познавала сам један другачији свет,
био је оивичен плаветнилом неба,
људске очи су биле благе и искричаве,
пољане су мирисале на мед и тек испечени хлеба….
Све је било попут бајке у непознатој земљи,
будућност ми је отварала широм знатижеље врата,
познавала сам пуно људи жуљевитих руку,
а, душе су им биле попут бескраја од самог злата….
Птице су радо слетале на отворене прозоре,
гајевима је шарао њихов весели хор,
срца су им титрала као дар небески,
али им људи одузеше кo’ из хира – пун песме двор!!!
И знала сам ата валовите гриве,
копита су му одзвањала као звонa кроз наш крај….
ипак је све сличило на звук мелодије,
што допире до самог Сунца као прави змај….
1001 корак ме од тада дели,
на том путу упоздадох канџе издаје и лажи,
растанке, пријатеље, душе алхемичара,
али, љубав као да ме гања и свуда тражи…
Волим овај ветровити брег што ме ломи,
док Сунце плеше и Месец лелуја на стражи…
волим ова жита и свице пред ноћ
жовот се не добија на дар када се тражи…..
© Миладиновић Сандра