Добродошли!
Њене усне ватрене, вреле као лава, пољубе ме тако, да останем без даха. Очи као бисери, срећом увек сјаје, толико плаветнила, ни море чак не даје. Њено срце није ствар, па да само куца, већ воли као безброј, заљубљених душа.
Њене усне ватрене,
вреле као лава,
пољубе ме тако,
да останем без даха.
Очи као бисери,
срећом увек сјаје,
толико плаветнила,
ни море чак не даје.
Њено срце није ствар,
па да само куца,
већ воли као безброј,
заљубљених душа.
Победа ил пораз, окрени други образ, буди увек добар, буди увек ти. Истина је живот, љубав је пут, у њему су људи, за тебе увек ту. Мислиш да је пакао, али све је ово рај, немој да мрзиш, и бићеш вољен знај.
Победа ил пораз,
окрени други образ,
буди увек добар,
буди увек ти.
Истина је живот,
љубав је пут,
у њему су људи,
за тебе увек ту.
Мислиш да је пакао,
али све је ово рај,
немој да мрзиш,
и бићеш вољен знај.
Узбуркане емоције, само лудо круже, кад им се одупиреш, оне трају дуже. Сећаш ли се осмеха, кад нестане са лица, будеш као птица, тужан,сломљених крила. Некад вичеш, па гласно кажеш,не, а некад срећан, тад у ствари смејеш се.
Узбуркане емоције,
само лудо круже,
кад им се одупиреш,
оне трају дуже.
Сећаш ли се осмеха,
кад нестане са лица,
будеш као птица,
тужан,сломљених крила.
Некад вичеш,
па гласно кажеш,не,
а некад срећан,
тад у ствари смејеш се.
KASNE MI RECI Gubim vreme dane i sate dok vetrovi nemira viju zaspale noci molim da vrate pesama mojih melodiju. Kasne mi reci kasne minuti uzdise i pesma od htenja suza u oku ko da se muti i kvasi haljinu besanih bdenja. I svaka moja rec recena postaje pesma sto ne cuti ona je ja,ja … Настави са читањем “KASNE MI RECI”
KASNE MI RECI
Gubim vreme dane i sate
dok vetrovi nemira viju
zaspale noci molim da vrate
pesama mojih melodiju.
Kasne mi reci kasne minuti
uzdise i pesma od htenja
suza u oku ko da se muti
i kvasi haljinu besanih bdenja.
I svaka moja rec recena
postaje pesma sto ne cuti
ona je ja,ja samo sena
kasne mi reci kasne minuti.
08.01.2013.
Dok noc se spusta i jos jedan odlazi dan, tesko mi je,plakao bih rado,zelim da budem sam. U grudima kao da vazduha nema,u srcu rane peku Oci mi vlazne,cutima suze samo sto mi ne poteku. Koliko mi je tesko,tesko nocas posebno Malo,samo malo bi mi tvoje ljubavi bilo potrebno. Tesko mi je,prikupljam misli,pravim nekakav zbir … Настави са читањем “SAMO BI DA PLACEM”
Dok noc se spusta i jos jedan odlazi dan,
tesko mi je,plakao bih rado,zelim da budem sam.
U grudima kao da vazduha nema,u srcu rane peku
Oci mi vlazne,cutima suze samo sto mi ne poteku.
Koliko mi je tesko,tesko nocas posebno
Malo,samo malo bi mi tvoje ljubavi bilo potrebno.
Tesko mi je,prikupljam misli,pravim nekakav zbir
Nervozan sam,osecam veliki u dusi nemir.
Neznam,sve vise razmisljam a manje shvatam
Volim,u dusi sam tuzan sve vise sam.
Ono sto zelim neda mi se da imam nikako
Samo bi da cutim,o kako bi nocas plako.
Kao da se branim,odupirem necemu jacem
O zasto?Zasto bi nocas samo da placem?
Cutim,nemir mi dusu obuzima
Drhtim a bol mi razum oduzima
Ne shvatam sta mi se ovo desava nocas
Zasto nemiri i patnje uvek idu uz nas?
Ne shvatam zasto ovoliko stradam
Jesam li,i imam li gde jos da propadam?
Kao da je sva zla sudbina meni dala
Hodam bez volje i ideala.
I uvek uvece dok se gresan Bogu molim
Molim,da me zavolis onoliko koliko i ja tebe volim.
CRVENA RUZA Moja kosa je crna kao najcrnja noc, i njoj su utkane crvene ruze sa sjajem zvezda, u nasledstvo sam dobila dusu poput srne, pa se pitam kako smem da okrenem ledja? Odakle mi hrabrost, razboritost, snaga, posle svega? Pusti, razmisljam o tome! Ne skreci mi misli, ko god da si sada, ne kucaj … Настави са читањем “CRVENA RUZA – Miladinovic Sandra”
CRVENA RUZA
Moja kosa je crna kao najcrnja noc,
i njoj su utkane crvene ruze sa sjajem zvezda,
u nasledstvo sam dobila dusu poput srne,
pa se pitam kako smem da okrenem ledja?
Odakle mi hrabrost, razboritost, snaga,
posle svega? Pusti, razmisljam o tome!
Ne skreci mi misli, ko god da si sada,
ne kucaj na vrata, da odsanjam bore!
Svaku cu prositi najfinijom svilom,
svaku cu leciti sedefom i djindjuvama…
Koja sila goni te da me sad prekidas,
sada kad sam sasvim, o bas sasvim sama!?
Cak i da te pustim i vrata otvorim,
ostaces bas usamljen u cetiri zida,
i zato se vrati, da sve boli rastavim
na sastavne delove i tajnu procitam!
Ako se posreci, taj oziljak davni,
sto osta da dusu cesto muklo lomi,
postace nevidljiv il’ jedva primetan…
A, crvena ruza – znak je da te volim!
© Miladinovic Sandra
SRECA TU JE…. Htela bih da se povinujem vetru, sto prkosi vremenu iskustvom i vatrenoscu, da mu na krila sletim bez straha i sa radoscu, pa da rasteramo magiju magle, i otvorimo pogled na bujna nedra vasione… Htela bih da takvo iskustvo delim sa njim barem do zore nove! Cini mi se da bih od … Настави са читањем “SRECA TU JE – Miladinovic Sandra”
SRECA TU JE….
Htela bih da se povinujem vetru,
sto prkosi vremenu iskustvom
i vatrenoscu,
da mu na krila sletim bez straha
i sa radoscu,
pa da rasteramo magiju magle,
i otvorimo pogled na bujna
nedra vasione…
Htela bih da takvo iskustvo delim
sa njim barem do zore nove!
Cini mi se da bih od njega naucila,
to sto od nikog nikada nisam i necu,
pila bih vode sa izvora i prskala pospane
za srecu…..
Zmajevima na nebu dala vise prostora,
za uzvrat bih dobila decji smeh i
puno veselog zagora, dusa bi se topila…
Pticama bih dozvolila da zavire do zvezda,
pa da vide sa visina svoja topla mala gnezda,
da poljima zacvrkucu lepse nego ikad dotle…
Dok se deva kiti cvecem, a vrleti gledaju je,
nek zapeva od miline,
“ Gde god da si, sreca tu je!”
© Miladinovic Sandra
Ja sam pesnik draga moja gospođo i ne mogu dozvoliti da zbog vašeg zadovoljstva, oživljavam jednu davnu dekoraciju, uvlačeći se, oslobođen stvarnosti u konvenciju strogih, tamnih odela, cicanih mašni i lakiranih cipela, koje bi se, prema Vašem mišljenju trebale tako divno slagati sa mojom uredno začešljanom kosom. Ah, draga moja gospođo sa dugim, belim, … Настави са читањем “Draga moja gospodjo-Goran Matić, Beograd”
Ja sam pesnik
draga moja gospođo
i ne mogu dozvoliti
da zbog vašeg zadovoljstva,
oživljavam jednu davnu dekoraciju,
uvlačeći se, oslobođen stvarnosti
u konvenciju strogih, tamnih odela,
cicanih mašni i lakiranih cipela,
koje bi se, prema Vašem mišljenju
trebale tako divno slagati
sa mojom uredno začešljanom kosom.
Ah, draga moja gospođo
sa dugim, belim, aristokratskim vratom,
koji ne odaje vaše prosto poreklo.
Vaše vreme gospođe je prošlo
i nadasve zaboravljeno,
kao odavno pročitana vest
o morbidnom ubistvu prevarenog muža
u nekim večernjim novinama.
Vi živite u jednom novom vremenu,
u kojem Vam niko normalan
neće reći da imate ruke gospođe,
dostojne da ne urade ništa teže
od odsvirane romanse
nekog zaluđenog nemačkog romantičara na klaviru.
I upravo zato,
okanite se Vaše glupe, hipohondrične ideje
o blještavilu pozorišnih foajea,
prijema i popodnevnih čajanki,
s kojih jadni Šiler
uzalud mahnito pokušava pobeći
u pari vruće šolje.
iz vaših navodnih
dvoiposobnih i trosobnih dvoraca.
Druga su vremena,
draga moja gospođo.
To više nije mračni, srednji vek,
vek čijom su rukom ispisane istorije ratova
začetih u kuloarima i budoarima
dvorskih prilježnica,
vek zlatnih burmutica i konkubina
ili neko drugo, slično vreme.
Vreme je do sada,
draga moja gospođo,
hiljadu puta bilo na porođaju
i svako je kopile
iz tog čopora vekova,
sa sobom donosilo druge zakone.
Vi niste hteli ove sitne žrtve
draga moja gospođo,
a ja, eto,
nisam mogao žrtvovati pesnika.
Idite,
draga moja gospođo,
možda će vam na kraju
neko galantno ponuditi
francuski ležaj
sa gordim imenom nekoga Luja,
nasuprot mom tvrdom, škripavom krevetu
sa ispalim federima.
Idite,
draga moja gospođo,
Idite, pre nego što noć napne
svoje modre strune!
Noću je sve teže,
pa i tužna rastajanja.
Idite,
draga moja gospođo,
neću se predomisliti.
NECU DUGO Necu dugo, necu ti smetati, ovog dana cu ti uvojke dodirivati, do besvesti ludo u ljubav verovati, pusti da sanjam, necu preterati…. Ni trena duze ako moze da tu sam… i drugog dana, a proci ce kao tren, igracu valcer potpuno sama, oko stola, vitrine, prozora, kraj tebe… Treceg dana cu te probuditi, … Настави са читањем “NECU DUGO – Miladinovic Sandra”
NECU DUGO
Necu dugo, necu ti smetati,
ovog dana cu ti uvojke dodirivati,
do besvesti ludo u ljubav verovati,
pusti da sanjam, necu preterati….
Ni trena duze ako moze da tu sam…
i drugog dana, a proci ce kao tren,
igracu valcer potpuno sama,
oko stola, vitrine, prozora, kraj tebe…
Treceg dana cu te probuditi,
kao nezni leptir na vrhu nosa,
odletecu ka svetlosti na tvoju kretnju,
i dalje mi svega nece biti dosta….
Gladna ljubavi sescu dok kafu pijes,
i spremas se za hladan zimski dan,
i pevacu toliko glasno tog cetvrtog dana,
soba ce se pretvoriti u burni orkan!
A, niko nece cuti…
U petak, pred subotu, iznenadice te ruze,
mirisne crvene na stolu i miris meda,
i cuces klavir u svojoj sobi da neko svira,
nevidljiva muza sto bdi i tebe gleda…..
U subotu cu biti u beloj haljini,
kao andjeo cu setati dok tiho spis,
sa okolinom cu se topiti ko od sale,
dan pred odlazak, preda mnom bas TI….
Taj sedmi dan zaboraviti necu,
tih sedam suza sto ko reka teku,
jutro, stojim iza i vidim tvoj lik u ogledalu,
uzivam neprimetna pretvorena u tvoju senku!
Odlazim, a mozda navratim!
Ma ….sigurno…!!!
Tu sam gde si i ti, veruj mi!
© Miladinovic Sandra
CISTA Reko mi je neko: “Nisi ti bas cista. Kako svaka rec ti na usni zablista?” Jesam cista, kao druge ista, samo osecanja svoja slikam u vise boja. I moja je tuga kao svaka druga, samo sto mi tuge dopiru do duge. I moja je sreca, kao srece sve, samo sto mi srce kuca brze … Настави са читањем “CISTA”
CISTA
Reko mi je neko:
“Nisi ti bas cista.
Kako svaka rec ti
na usni zablista?”
Jesam cista,
kao druge ista,
samo osecanja svoja
slikam u vise boja.
I moja je tuga
kao svaka druga,
samo sto mi tuge
dopiru do duge.
I moja je sreca,
kao srece sve,
samo sto mi srce kuca
brze no sto sme.