Griva nemirnog ata-Miladinovic Sandra

GRIVA NEMIRNOG ATA U SJAJU JUTRA VIDIM TVOJ LIK, I OPET NADA LUDA, NO NOVI KORAK KO NOVI LIST, VODI ME I  PITA KUDA!?   KUDA OVA NEMIRNA DUSA DA STREMI ZA NOVIM SNOM?! U NOVOJ PRICI , SUDJENOJ MOZDA?! TI OSTAJES ZA NJOM!   LAZNE SU RECI OSTALE TAMO NA NASEM STAROM MESTU, A, … Настави са читањем “Griva nemirnog ata-Miladinovic Sandra”

GRIVA NEMIRNOG ATA

U SJAJU JUTRA VIDIM TVOJ LIK,

I OPET NADA LUDA,

NO NOVI KORAK KO NOVI LIST,

VODI ME I  PITA KUDA!?

 

KUDA OVA NEMIRNA DUSA

DA STREMI ZA NOVIM SNOM?!

U NOVOJ PRICI , SUDJENOJ MOZDA?!

TI OSTAJES ZA NJOM!

 

LAZNE SU RECI OSTALE TAMO

NA NASEM STAROM MESTU,

A, IPAK PITAM, PITAM SE STALNO,

ZASTO STU TU GDE JESU?!

 

SMEJES SE, LUTAS,MISLIS DA

SRECA KUCA NA MALA VRATA!

U DUSI TOPLOJ ONA SE SVILA,

U SUZI STO ZALET HVATA….

KO GRIVA NEMIRNOG ATA!!!!

© Miladinovic Sandra


Пеко ЛАЛИЧИЋ, СИТНЕ МИСЛИ

Из моје необјављене књиге СИТНЕ МИСЛИ – 1001. мозгалица 921. Самоћа ми је потребна као вода, али не дам да ме круни и удаљава од онога што волим. Она ми је неопходна кад се пресабирам, ослушкујем, процењујем и мерим. Кад тражим себе. И друге у мени.

Из моје необјављене књиге
СИТНЕ МИСЛИ – 1001. мозгалица
921.
Самоћа ми је потребна као вода, али не дам да ме круни
и удаљава од онога што волим.
Она ми је неопходна кад се пресабирам, ослушкујем,
процењујем и мерим. Кад тражим себе. И друге у мени.

Пеко ЛАЛИЧИЋ, ЧАРОБНА БАЈКА

Пеко ЛАЛИЧИЋ, ЧАРОБНА БАЈКА – Из моје необјављене књиге ,,Звездама у сусрет” Ветар и ја, к’о друга два шетамо кроз ноћ. Кад у један час испред нас истрча задихан пас: – Чујте, нешто радити треба, звезде су ноћас сишле са неба и заузеле све булеваре, а у улице остале су отерале старце, децу и мајушне … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, ЧАРОБНА БАЈКА”

Пеко ЛАЛИЧИЋ, ЧАРОБНА БАЈКА
– Из моје необјављене књиге
,,Звездама у сусрет”

Ветар и ја, к’о друга два
шетамо кроз ноћ.
Кад у један час испред нас
истрча задихан пас:

– Чујте, нешто радити треба,
звезде су ноћас сишле са неба
и заузеле све булеваре,

а у улице остале су
отерале старце, децу
и мајушне птице.

То уозбиљи моје лице,
па рекох ветру:
– Немогуће,
да су звезде напустиле куће
и на улице отерале и птице.

Забринут ветар се усталаса,
па из свег гласа дозва Даницу
најлепшу звездицу
па јој овако рече:

– Добро Данице, моја миљенице,
каква је то фрка
да се усред ноћи
не може кроз град проћи
и да је и стар и млад морао на улице.

Устрепта збуњена Даница,
паде јој румен с лица
па рече:
– Видећете за који час
да је мој пас
у заблуди био

цео небески свет се преселио
у госте вама,
друговаћете са звездама,

а за дан–два
долазим и ја,
носим вам сва блага небеска.

Спремите музику и цвеће,
играћемо два века свемирска
све звезде,
птице,
ви
и ја.

И стварно тако и би,
играсмо сви –
а булеварима су текли колачи,
торте и кока кола,
а школа и старачки дом
постадоше центар света
око кога се врти
цела планета .

Blasfemija —Marina Adamović

Kako shvatam da nestajem, osećam život bezbrižnije! * Verujem da si mi prijatelj jer točiš i tugu i radost. * Poezija se ne smišlja, ona kroji moždane vijuge… * Tu sam i kada me ne vidite. Evo me! * Udahni pre nego što izgovoriš pogrdu.

Kako shvatam da nestajem, osećam život bezbrižnije!
*
Verujem da si mi prijatelj jer točiš i tugu i radost.
*
Poezija se ne smišlja, ona kroji moždane vijuge…
*
Tu sam i kada me ne vidite. Evo me!

*

Udahni pre nego što izgovoriš pogrdu.

Не цитирај ме

Ја сам дрво Срце крајпуташа Моје ријечи у лишћу Дотичу тло   Ја сам ријека У венама дамар Моје ријечи у капи Прогутана вода   Ја сам облак Исписано небо Не цитирај ме Прислушкује ноћ   ©Мирослава Одаловић

Ја сам дрво

Срце крајпуташа

Моје ријечи у лишћу

Дотичу тло

 

Ја сам ријека

У венама дамар

Моје ријечи у капи

Прогутана вода

 

Ја сам облак

Исписано небо

Не цитирај ме

Прислушкује ноћ

 

©Мирослава Одаловић

Ко може кринку од страха да опјева

  Без страсти од судбе пред пепелом плам Што вечерју гасне пепелно сам   Да ноћ је странац што станује близу Он станује на дну свих слијепих улица У станује у кринци сахрањеног лица   Да ноћ је странац на раскршћу стаза Он ничице сам стопама без трага Лицем му ка земљи изгубљена снага   … Настави са читањем “Ко може кринку од страха да опјева”

 

Без страсти од судбе пред пепелом плам

Што вечерју гасне пепелно сам

 

Да ноћ је странац што станује близу

Он станује на дну свих слијепих улица

У станује у кринци сахрањеног лица

 

Да ноћ је странац на раскршћу стаза

Он ничице сам стопама без трага

Лицем му ка земљи изгубљена снага

 

©Мирослава Одаловић

Муња нема лењире

  Онa воли разгранату свјетлост Која пржи небо   Сфере у светости Не познају шестаре Немају иглу којом се пробадају Већ изрешетане тачке неба И не заокружују ништа у кавезе   ©Мирослава Одаловић

 

Онa воли разгранату свјетлост

Која пржи небо

 

Сфере у светости

Не познају шестаре

Немају иглу којом се пробадају

Већ изрешетане тачке неба

И не заокружују ништа у кавезе

 

©Мирослава Одаловић