1.
čama živ
…
ljenja
i strah od smr
ti
ugušiše
poj
slavu
ja
gdeje
onaj
koji
nasluću
jem
Добродошли!
1. čama živ … ljenja i strah od smr ti ugušiše poj slavu ja gdeje onaj koji nasluću jem
čama živ
…
ljenja
i strah od smr
ti
ugušiše
poj
slavu
ja
gdeje
onaj
koji
nasluću
jem
Оно је прозор На прозору човјек Он чека на човјека С окнима од вида На прозору срца У кући од бола Срочен му праг Што ријечима зида Изреченост слутњи У углу самоће Неизбрисив траг Ријечју да се скући Уклесан сатом Одбројан трен На зиду што куца Гдје шапатом ући Може само корак Чист од … Настави са читањем “Оно што тамо стоји”
Оно је прозор
На прозору човјек
Он чека на човјека
С окнима од вида
На прозору срца
У кући од бола
Срочен му праг
Што ријечима зида
Изреченост слутњи
У углу самоће
Неизбрисив траг
Ријечју да се скући
Уклесан сатом
Одбројан трен
На зиду што куца
Гдје шапатом ући
Може само корак
Чист од сваке мисли
Што у ријечи пуца
©Мирослава Одаловић
ОСТАНИ ЛИКОМ У забораву сјени И око успавано над њом Радуј се И оној стази што сјече дах Радуј се и оном крају пута Гдје се раскива небо У недоглед почетка Почни и ти Саживотно Иако сам ©Мирослава Одаловић
ОСТАНИ ЛИКОМ
У забораву сјени
И око успавано над њом
Радуј се
И оној стази што сјече дах
Радуј се и оном крају пута
Гдје се раскива небо
У недоглед почетка
Почни и ти
Саживотно
Иако сам
©Мирослава Одаловић
Само Лет Од Бога Онострано Дат Амин ©Мирослава Одаловић
Само
Лет
Од
Бога
Онострано
Дат
Амин
©Мирослава Одаловић
…камелеонски узидан у стијену стијеном прикован прелива дугине боје тихе одразе неба гдје мислити је да сам дрво окренуо бих лишће ка теби да се огледаш у потоцима исписаног тока да сам лептир окренуо бих крила ка теби да се раскрилиш топлином од руку загрљај ка теби да имам руке поновио бих копања … Настави са читањем “Пикаро окреће лице ка сунцу…”
…камелеонски узидан у стијену стијеном прикован прелива дугине боје тихе одразе неба гдје мислити је да сам дрво окренуо бих лишће ка теби да се огледаш у потоцима исписаног тока да сам лептир окренуо бих крила ка теби да се раскрилиш топлином од руку загрљај ка теби да имам руке поновио бих копања бунара гдје свјетлост твоја стигла није да сам свјетлост од мисли бржа бих била да имам мисао од тебе поклонила бих је лицу што му године урезују смрт да имам лице не бих била пикаро сопства непрескочена препрека на прагу уласка…Немам ништа.
©Мирослава Одаловић