Дан: 14. октобар 2011.
Не цитирај ме
Ја сам дрво Срце крајпуташа Моје ријечи у лишћу Дотичу тло Ја сам ријека У венама дамар Моје ријечи у капи Прогутана вода Ја сам облак Исписано небо Не цитирај ме Прислушкује ноћ ©Мирослава Одаловић
Ја сам дрво
Срце крајпуташа
Моје ријечи у лишћу
Дотичу тло
Ја сам ријека
У венама дамар
Моје ријечи у капи
Прогутана вода
Ја сам облак
Исписано небо
Не цитирај ме
Прислушкује ноћ
©Мирослава Одаловић
Ко може кринку од страха да опјева
Без страсти од судбе пред пепелом плам Што вечерју гасне пепелно сам Да ноћ је странац што станује близу Он станује на дну свих слијепих улица У станује у кринци сахрањеног лица Да ноћ је странац на раскршћу стаза Он ничице сам стопама без трага Лицем му ка земљи изгубљена снага … Настави са читањем “Ко може кринку од страха да опјева”
Без страсти од судбе пред пепелом плам
Што вечерју гасне пепелно сам
Да ноћ је странац што станује близу
Он станује на дну свих слијепих улица
У станује у кринци сахрањеног лица
Да ноћ је странац на раскршћу стаза
Он ничице сам стопама без трага
Лицем му ка земљи изгубљена снага
©Мирослава Одаловић
Муња нема лењире
Онa воли разгранату свјетлост Која пржи небо Сфере у светости Не познају шестаре Немају иглу којом се пробадају Већ изрешетане тачке неба И не заокружују ништа у кавезе ©Мирослава Одаловић
Онa воли разгранату свјетлост
Која пржи небо
Сфере у светости
Не познају шестаре
Немају иглу којом се пробадају
Већ изрешетане тачке неба
И не заокружују ништа у кавезе
©Мирослава Одаловић
Шта те мучи ноћна птицо
Што канџама жице стежеш Шта то хоћеш луда птицо Што канџама жице режеш И крваво зуриш у тужни У тужни трамвај што чека Што чека чека човјека А њега чека жена И осмјехом тајна њена Знаш човјек жена и трамвај Чувају тајну стајања На шинама улего звук И тешки поноћни мук … Настави са читањем “Шта те мучи ноћна птицо”
Што канџама жице стежеш
Шта то хоћеш луда птицо
Што канџама жице режеш
И крваво зуриш у тужни
У тужни трамвај што чека
Што чека чека човјека
А њега чека жена
И осмјехом тајна њена
Знаш човјек жена и трамвај
Чувају тајну стајања
На шинама улего звук
И тешки поноћни мук
Јер човјек жена и трамвај
Не чују поноћни звон
Ни посљедњу капљу крви
Што с тебе на кров пада
Тај човјек жена и трамвај
Не знају сат је Хрон
Што буђења јутра мрви
Тамо гдје престаје нада
Хоћу ли надом птицо
Што канџама жице стежеш
Љубављу вјером птицо
Што канџама жице режеш
Нек кап ти је крви на спас
А болом остварен сан
Нек капља ти крви за нас
Ко птица се спусти на длан
©Мирослава Одаловић
Царево ново одијело или…
‘Политика никад не позира нагa’ Вишња Косовић Голи цареви имају своје голе истине У којима се огољеност оглоданих костију Облачи у борбу за голи живот Ако не свој а оно бар потомства Голи цареви имају и своја одијела Колекција јесен зима Пјешадисјке авио граничарске Или просто парадне униформе У неограниченој … Настави са читањем “Царево ново одијело или…”
‘Политика никад не позира нагa’
Вишња Косовић
Голи цареви имају своје голе истине
У којима се огољеност оглоданих костију
Облачи у борбу за голи живот
Ако не свој а оно бар потомства
Голи цареви имају и своја одијела
Колекција јесен зима
Пјешадисјке авио граничарске
Или просто парадне униформе
У неограниченој палети боја
И интер транс континенталним нијансама
Колекција прољеће љето
Затворска пиџама или лудачка кошуља
Уколико кости проговоре
Или беспрекорно испеглан примјерак
Долче задовољства и утиле габана
Уколико се ствари крећу трасом
Њихове умјетничке слободе
©Мирослава Одаловић