Месец: април 2011.

INAT Lela Stojanović

E baš ću da se inatim                              u inat svima. Obuću babine opanke, neka svi znaju da ih još ima. Opasaću tkanice oko pasa, najlepših duginih boja, obući ću belu, vezenu košulju i prsluk od srme i štrasa, i u inat svima zaigrati moravac i čačak, jer to je krv moja. Mogu ja biti i neko … Настави са читањем “INAT Lela Stojanović”

E baš ću da se inatim                             

u inat svima.

Obuću babine opanke,

neka svi znaju da ih još ima.

Opasaću tkanice oko pasa,

najlepših duginih boja,

obući ću belu, vezenu košulju

i prsluk od srme i štrasa,

i u inat svima

zaigrati moravac i čačak,

jer to je krv moja.

Mogu ja biti i neko drugi,

neko evropski, nema problema,

al najteže je biti svoj,

i ko da u nama budala drema,

jer mi smo čudo,

sa nama je igrati se lako,

brzo zaboravljamo ko smo,

odakle potičemo,

a to ne treba zaboravljati, tek tako.

E pa zato ću da se inatim,

u inat svima,

i ješću proju i sira

u centru grada,

i piti kozje mleko,

jer mi je dosadilo,

da glumim dok sam ovde,

kao da sam negde, tamo daleko.

NEBESKE OGRLICE -Miladinovic Sandra

NEBESKE OGRLICE     Vaskrsnuce sve sto ima dusu proleca, sve sto mirise na ljubav i prastanje! Zagrljaj s nebom je vecan, kao andjeoski mir! Lepota tog osecaja je privilegija, koja se ne osvaja silom! Ogrlice od cistog bisera oko vrata vila koje igraju kolo, nisu iz mora, vec sa nebeskih svodova, padaju tiho svake … Настави са читањем “NEBESKE OGRLICE -Miladinovic Sandra”

NEBESKE OGRLICE

 

 

Vaskrsnuce sve sto ima dusu proleca,

sve sto mirise na ljubav i prastanje!

Zagrljaj s nebom je vecan, kao andjeoski mir!

Lepota tog osecaja je privilegija,

koja se ne osvaja silom!

Ogrlice od cistog bisera oko vrata vila koje igraju kolo,

nisu iz mora, vec sa nebeskih svodova,

padaju tiho svake godine jedne veceri i nevidi ih niko,

uoci dana kad Bozijeg sina razapese ne krst,

a na dan vaskrsnuca se ponovo vracaju na nebo,

u skrinju sazdanu od zvezda!

Isuse Hriste vecnosti mio,

tvoje blazene oci,

tvoj  osmeh pun nade,

pun mira i zivota,

koliko je veliko tvoje prastanje,

beskonacna tvoja dusa, tople tvoje ruke!?

 To je nepresusno bogatstvo!

Uz tebe nema muke,

proplanci Raja su pod nogama,

i miris bilja, ko miris Bozjih odaja,

i nije vazno gde si u dusi to ponesi

do kraja zivi i prosi za ovaj osecaj sto nosis!

Bol sto nanose uvek zaboravi,

uvek oprosti!

Mnogi nece razumeti ni sta si, ni ko si!

 

Tako je od pamtiveka,

ne zaboravi,

ali ako dovde stignes,

srecan si!!!!!

STANI I ODMORI!!!!!!

 

© Sandra Miladinovic

Sovina sonata — Marina Adamović

Smrt može stići ni od kuda Idem joj u susret bežeći Guram snove na sigurno mesto Pakujem sutra u kaktuse . Smrt može stići svakog časa Ušlazim u šumu naga…. slobodna Na drveću je prolećni koncert Grane  se uzdižu kô kosa od straha . Sova pevuši – pevušim i ja Prima me pod krilo na … Настави са читањем “Sovina sonata — Marina Adamović”

Smrt može stići ni od kuda

Idem joj u susret bežeći

Guram snove na sigurno mesto

Pakujem sutra u kaktuse

.

Smrt može stići svakog časa

Ušlazim u šumu naga…. slobodna

Na drveću je prolećni koncert

Grane  se uzdižu kô kosa od straha

.

Sova pevuši – pevušim i ja

Prima me pod krilo na svečano mesto

…………………………………………

Samo me čudi kako bez greške

Svira akorde sonate Šopena