Дан: 13. април 2011.

Ja imam mamu i tatu,

bracu i seku,

nasu lepu kucu,

i svoju postelju meku.

 

U kuci stanujemo mi,

veliki i mali,

sa tatom i mamom,

kako se nebi tome radovali?

 

Mi smo deca mlada,

imamo i svoje zelje,

da imamo dosta igracaka

i da postujemo nase roditelje!

Zivko Begovic

Decija knjizevnost je posebna vrsta knjizevnog stvaralastva u odnosu na  druge

vidove knjizevnosti i njihovih specificnosti.

Knjizevnost za decu treba da obuhvata takve sadrzaje pisanja, koji imaju vise-

struku ulogu u sveukupnom vaspitnom i obrazovnom razvoju decije licnosti.

Da bi sve ovo moglo biti u knjzevnim delima za decu, potrebno je po meni

mozda i jedno sveopste poznavanje decije licnosti, koje se stice ucenjem za rad

u skolama i drugim ustanovama vaspitnog i obazovnog znacaja, kao sto su pozna-

vanje pedagogike i opste decije psihologije.

Medjutim, ovo nije nikakvo “sablonsko” pravilo, jer se knjizevnoscu bave osobe

raznih obrazovanja, sto sve zavisi od posebne sposobnosti svakog pojednca

u njegovom knjizevnom stvaranju, za koju se je vrstu knjizevnosti opredelio.

Ja sam se opredelio za poeziju raznih vrsta, a to su decije, narodne i humano-

rodoljubive pesme, kao i poezija proze, humora, satire i aforizama.

Moje decije pesme imaju obrazovni, vaspitni, rodoljubivi, zabavni i verski znacaj,

jer sam radio u prosveti u bivsoj SFRJ i Svajcarskoj, pre nego sto sam posle uce-

nja stranih jezika postao novinar u inostranstvu.

Glavne inspiracije za pisanje decijih pesama nalazim u sveukupnim decijim sva-

kodnevnim dozivljajima kod kuce, u skoli, prirodi i medjusobnim kontaktima

sa decom svoga i blizeg njihovog uzrasta, u igri i svim njihovim shvatanjima u

pogledu skolovanja i priprema za njihovu budusnost.

Za odrasle pisem narodne pesme i stihove proze, humora, satire i aforizama,

koji su “ogledalo”sveukupnih drustvenih kretanja ne sanmo u jednoj zemlji,

nego i dalje, a donekle i u celome svetu, koje inspiracije sam stekao kao novinar,

putujuci po mnogim zemljama u Evropi i dalje, u cemu mi dosta pomaze pracenje

razne svakodnevne stampe i poznavanje kriminalistike i prava.

Sva moja pisanja su prozeta i pisana cistim nasim narodnim jezikom, bez ikakvog

“filozofiranja” i kao takva potpuno razumna za svakog citaoca, jer zelim da nas jezik

ostane ono, sto on i jeste.

Na ovaj nacin zelim da donekle doprinesem jednim delom na ocuvanju naseg

licnog identiteta, bez obzira gde zive nasi gradjani, u domovini i u svetu.

Radi toga sam jednu moju knjigu decijih pesama, besplatno poklonio nekim nasim

skolama u inostranstvu i poslao im elektronskom postom, kako bi nasa deca i iz

njih mogla ucuti nas jezik, koja su rodjena i zive u inostranstvu.

Pored toga, ona ce moci da doznaju iz knjige u kojoj su sredini ziveli i proveli

detinjstvo njihovi dedovi i roditelji u domovini svoga porekla i tako uocili razli-

ku svoga i njihovog detinjstva.

Zivko Begovic

 

 

novinar