Verujem da mozda places majko,
sada si u kuci sama,
ja odoh i ostavi tebe,
vraticu se opet Tebi draga mama!
Kada Ti pismo pisem,
suze mi niz obraz teku,
nesto me gusi i jedva disem,
tugujuci za mojima u daleku.
Odoh majko od Tebe daleko,
tudjina nije kao rodna gruda svoja,
sve ti je strano i tuzno,
o zemljo, najrodenija moja!
Rodnu “grudu” sunce toplije greje,
i u njoj je sve milije i draze,
a u tudjem svetu, sve je tuznije,
to svako moze da kaze.
Daleko od rodnog kraja,
svima je tesko svakojako,
dugi su nam i dosadni dani,
al` cu opet Tebi doci mila majko!
Zivko Begovic
