U davna prosla vremena,
bilo je manje struje i masina,
radi cega su se psenica i kukuruz,
morali mleti bez danasnjeg mlina.
Seljaci su na vodi,
gradili male drvene kucice,
da bi u njima zitarice mleli,
a nazivali su ih Vodenice.
Vodenice su pravili na rekama,
a vodenicari su bili ljudi smeli,
u kojima su posebno napravljeni,
veliki kameni zrvnjevi, zitarice mleli!
Kamenje za mlevenje psenice i kukuruza,
pokretala je “dovedena” recna voda,
preko velikih drvenih tockova,
sto je buila jedina i najbolja “zgoda”.
Vodenice su mlele danju i nocu,
stalno su se cula njihova zujanja,
a za Vodenice i vodenicare,
malo je bilo vremena za stajanje i spavanje.
Mozda su jos danas, kao uspomena,
ponegde ostale oronule Vodenice neupotrebljavane,
koje su u od strane naroda,
i u nekim pesmama “opevane”.
Zivko Begovic
