Strepim da zaboravljas- Miladinovic Sandra

 Strepim da zaboravljas

Strepim da zboravljas

Nesto vrlo bitno!

Srce mi  kuca pa stane,

za tren ko da nema me,

ja ko list sam sa grane u jesen sto opada,

a, u prolece ponovo  svetlosti stremi!

Strepim da zaboravljas,

da ne vidis to u meni!?

A u oku plamti samo jedna zelja,

i dala bih joj ime da se pamti!

Da nocu svetli ko zvezda,

a jutrom da mirise na vecnost!

Strepim da zaboravljas ,

koliko smo samo mali,

zivot  ko tren, a tren ko trzaj!

Senka mi licem prolazi,

Tajim sta me lomi!

Strepim da zaboravljas?

Uvek cu da postojim!

© Miladinovic Sandra