Месец: децембар 2010.

Večnost za sat — Marina Adamović

fanatik pejzaža cvetnih oblaka menjaće večnost za sate u pesmi raskopčaće dušu reči u svemiru kao galeb moru kao ruža suncu i očaj od bola zgaziće za svagda

fanatik pejzaža cvetnih oblaka

menjaće večnost za sate u pesmi

raskopčaće dušu reči u svemiru

kao galeb moru

kao ruža suncu

i

očaj od bola zgaziće za svagda

Marina Adamović

Srećna sam Beskrajno Srećna Velika bulka cveta Velika Bulka Bulka . Sreća je Rosa Po nama . Cvet bulke se smeši Listovi Venu Srećni I ja sa njima venem U velikoj Velikoj Sreći

Srećna sam

Beskrajno

Srećna

Velika bulka cveta

Velika

Bulka

Bulka

.

Sreća je

Rosa

Po nama

.

Cvet bulke se smeši

Listovi

Venu

Srećni

I ja sa njima venem

U velikoj

Velikoj

Sreći

PEKO LALIČIĆ, KRUŽNI TOK

Peko LALIČIĆ KRUŽNI TOK Kad prođoh neprolazni prolaz odvojiše me od tebe i sebe ne znajući da sam isti na početku i na kraju misao je moja zvezdama vođena da sjaje u mome beskraju u čijem ste središtu ti i znak za kružni tok

Peko LALIČIĆ

KRUŽNI TOK

Kad prođoh neprolazni prolaz
odvojiše me
od tebe
i sebe
ne znajući da sam isti
na početku
i na kraju

misao je moja zvezdama vođena
da sjaje
u mome beskraju
u čijem ste središtu
ti
i znak
za kružni tok

Da ne bude posle, Ana Kljajić

Evo da ne bude posle kako pisem jedino kada mrzim kazem da volim da me opet ima da jesam odlepila a ti me zalepi za sebe ako zelis da me imas po danu ili noci sa ili bez zvezda uz svako Sunce koje te budi i kada se ne vidi od oblaka. Evo da ne … Настави са читањем “Da ne bude posle, Ana Kljajić”

Evo

da ne bude posle

kako pisem jedino kada mrzim

kazem da volim

da me opet ima

da jesam odlepila

a ti me zalepi

za sebe ako zelis

da me imas

po danu

ili noci

sa ili bez zvezda

uz svako Sunce

koje te budi

i kada se ne vidi od oblaka.

Evo

da ne bude posle

da sam uvek siva

i da si ti siv

evo sada sam obojena

u sareno

u razlicito

i sijam u masi

a ti se usudi

pa pridji

i dodirni me.

Evo

da ne bude posle

da sam dete

da ne znam

da necu

evo hocu

sve

svuda

i nek` ti bude

kada pozelis

jer tako hocu

da pevam

da navijam

za nas

jer nam se moze.

Uzaludnost – Anonimus

Uzaludnost življenja šarkom je prikačena na prozor umiranja. Nisam kreten i znam da bol ide svojim, a ja drugim putem do zgarišta. Uzaludnost življenja uništavam komedijom nad pepelom jada. . Koliko je sati, majko? Predstava još nije okončana, snu… šuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu

Uzaludnost življenja

šarkom je prikačena

na prozor

umiranja.

Nisam kreten

i znam da bol ide svojim,

a ja drugim putem

do zgarišta.

Uzaludnost življenja

uništavam

komedijom

nad pepelom jada.

.

Koliko je sati,

majko?

Predstava još nije okončana,

snu…

šuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu

MATICA TIŠINE

Aqutor: RajkoG. Kategorija: RAJKO GLIBO MATICA TIŠINE U zraku huje ptičja krila i oblikuju nove arabeske. Prigušenim smijehom glasi se lišće i cvjeta cvijeće u maticama tišine; proljeće svoja otkrovenja podastire slatkom vremenu da ne umine. Strast rasklopljena gorčinom crnilom naliva daleka obećanja; omama mraka ište uporište. Muk među živima tih kao tajna pred blagom … Настави са читањем “MATICA TIŠINE”

Aqutor: RajkoG.
Kategorija: RAJKO GLIBO

MATICA TIŠINE

U zraku huje ptičja krila
i oblikuju nove arabeske.
Prigušenim smijehom glasi se lišće
i cvjeta cvijeće u maticama tišine;
proljeće svoja otkrovenja podastire
slatkom vremenu da ne umine.

Strast rasklopljena gorčinom
crnilom naliva daleka obećanja;
omama mraka ište uporište.

Muk među živima tih kao tajna
pred blagom pojavom vjetra.

СНОВИДНИЦА – Рајица Драгићевић

СНОВИДНИЦА – РАЈИЦА ДРАГИЋЕВИЋ били смо где смо оно били уочи аранђеловдана летос нисам сигуран све ми се мути у поднебесју на скупу неком културном горе негде наврх фрушке дан и ноћ у повратку зорном обретосмо се с оне стране дунава крај моста дуга у погледима изблиза оте ми се рука да утврди да л … Настави са читањем “СНОВИДНИЦА – Рајица Драгићевић”

СНОВИДНИЦА – РАЈИЦА ДРАГИЋЕВИЋ

били смо где смо оно били уочи аранђеловдана летос
нисам сигуран све ми се мути
у поднебесју
на скупу неком културном горе негде
наврх фрушке дан и ноћ

у повратку зорном
обретосмо се с оне стране дунава крај моста дуга
у погледима изблиза оте ми се рука
да утврди да л ти гори лице
и греју ли те силно звезде
сновиднице

као у недоумици благо без прекора
склањаш с лица моју руку
али задржиш је притом
толико да схватим поруку

после прелазимо дугу
спојени у радости над водом
из нас песма изгрева крилна
под запаљеним сводом

данас ја водим на једно место – кажеш
а ја се унапред сложим – идеја права
сан је није сан
то се душа забрављена и напрегнута тражи
у зраку лучном
док саму себе подмерава

а заводи ме бескрај
летопис земљиног хода
а прогони ме трептај
тамна ноћ и мутна вода

РАЈИЦА ДРАГИЋЕВИЋ