СНОВИДНИЦА – РАЈИЦА ДРАГИЋЕВИЋ
били смо где смо оно били уочи аранђеловдана летос
нисам сигуран све ми се мути
у поднебесју
на скупу неком културном горе негде
наврх фрушке дан и ноћ
у повратку зорном
обретосмо се с оне стране дунава крај моста дуга
у погледима изблиза оте ми се рука
да утврди да л ти гори лице
и греју ли те силно звезде
сновиднице
као у недоумици благо без прекора
склањаш с лица моју руку
али задржиш је притом
толико да схватим поруку
после прелазимо дугу
спојени у радости над водом
из нас песма изгрева крилна
под запаљеним сводом
данас ја водим на једно место – кажеш
а ја се унапред сложим – идеја права
сан је није сан
то се душа забрављена и напрегнута тражи
у зраку лучном
док саму себе подмерава
а заводи ме бескрај
летопис земљиног хода
а прогони ме трептај
тамна ноћ и мутна вода
РАЈИЦА ДРАГИЋЕВИЋ