Месец: децембар 2010.

PEKO LALIČIĆ, VAGANJE DANA

PEKO LALIČIĆ VAGANJE DANA Tek svanuo dan na vagu stavljam težak je odmorno sunce veliku nadu i ni gram više odmakao dan meri korake slutnje odmicanja i primicanja uspone i sunovrate na kafu miriše na benzin i rakiju zaudara na tasovima mu cufre i učinci vreva i tutnjava vrelina i gorčina jad i jed odjekuje … Настави са читањем “PEKO LALIČIĆ, VAGANJE DANA”

PEKO LALIČIĆ

VAGANJE DANA

Tek svanuo dan
na vagu stavljam

težak je
odmorno sunce
veliku nadu
i ni gram više

odmakao dan meri
korake
slutnje
odmicanja i primicanja
uspone i sunovrate
na kafu miriše
na benzin i rakiju
zaudara

na tasovima mu
cufre i učinci
vreva i tutnjava
vrelina i gorčina
jad i jed

odjekuje smehom
i lelekom
prolama se pesmom

znojem je okupan
zaliven ponekom suzom
i teži od pobrojanog

omrkao dan
boli glava
od pešačenja
zovki
psovki
i pogleda
težak je ko zemlja
mere mu nema

nadu u noć polaže
vera mu novo svitanje

Marina Adamović

iz procepa začuđenog neba zvezda je razdirala tamu ljudi su se pretvarali da spavaju a ona je čitala šta ko od njih misli sve je verno prenela Mesecu on šaptao Suncu na uranku Sunce je pogasilo sveće i otpoče predstava s glumcima bez traga Diogene poštovani stvore baci bure i prihvati ambru mirno gledaj nema … Настави са читањем “Marina Adamović”

iz procepa začuđenog neba

zvezda je razdirala tamu

ljudi su se pretvarali da spavaju

a ona je čitala šta ko od njih misli

sve je verno prenela Mesecu

on šaptao Suncu na uranku

Sunce je pogasilo sveće

i otpoče predstava s glumcima bez traga

Diogene

poštovani stvore

baci bure i prihvati ambru

mirno gledaj

nema nam pomoći

Sasvim pouzdano — Marina Adamović

ušli su u moje oči …videli su da me nema …..obrvom sam dodirnula senī ……pouzdano dokazala ……..da, postojim! ……….kao miris bora u prohladnoj noći …………i let Ikara do nebesa

ušli su u moje oči

…videli su da me nema

…..obrvom sam dodirnula senī

……pouzdano dokazala

……..da, postojim!

……….kao miris bora u prohladnoj noći

…………i let Ikara do nebesa

Nečujno zbogom — Marina Adamović

nemir se pretvorio u mrtve bube oči se prikačile za pokrov bez lika . niko ne plače tišina talasa . propadanje tela u podzemnu barku kô venjenje cveta u potmulu jesen . nemir se pretvorio u mrtve bube osim jedne u praznoj sobi

nemir se pretvorio u mrtve bube

oči se prikačile za pokrov bez lika

.

niko ne plače

tišina talasa

.

propadanje tela u podzemnu barku

kô venjenje cveta u potmulu jesen

.

nemir se pretvorio u mrtve bube

osim

jedne

u

praznoj sobi

Mila moja majko Arsenije Lalatović

  Mila moja majko Mila moja majko, ne znaš ni sama Koliko fukara oko mene reži… Otkada te nema, miluje me tama Često od sebe, ka bespuću bježim Istina je bolna, surova i kleta… Niko ne voli kao svoja majka Voljena majko od kako te nema Život mi je sve, samo ne i bajka… I … Настави са читањем “Mila moja majko Arsenije Lalatović”

 

Mila moja majko

Mila moja majko, ne znaš ni sama

Koliko fukara oko mene reži…

Otkada te nema, miluje me tama

Često od sebe, ka bespuću bježim

Istina je bolna, surova i kleta…

Niko ne voli kao svoja majka

Voljena majko od kako te nema

Život mi je sve, samo ne i bajka…

I kako vrijeme gazi nas lagano

Mislimo sve je bilo juče…

Eh, kako negda bilo nam je bajno

Eh, negda bijaše to juče…

Znam, nećeš ništa reći

A znam šta bi reći mogla

Voljena majko, patnjo velja moja

Odmaraj i znaj da volim te

                          Tvoje Luče

ДРАГА З – Рајица Драгићевић

ДРАГА З препознао сам те на тргу зујном углачаном у мноштву младеж устрептала и разбокорена где сабира се усхићена и весела међу тек пристиглима из предела далеких чистих са висова са пропланака избељених ветром у дозивању привида и сенки завичаја у магновењу изговорио сам твоје име некако неспретно гласно затечена окренула си се и… предала … Настави са читањем “ДРАГА З – Рајица Драгићевић”

ДРАГА З

препознао сам те
на тргу зујном углачаном у мноштву
младеж устрептала и разбокорена где
сабира се
усхићена и весела
међу тек пристиглима из предела далеких чистих
са висова са пропланака избељених ветром

у дозивању привида и сенки завичаја
у магновењу изговорио сам твоје име
некако неспретно
гласно

затечена
окренула си се и…
предала вечности тренутак
скамењен залеђен који светли
јасно

немоћне су речи којима ово певам
да достигну пламен
да додирну пламени бескрај
у оку твоме
оне су таласи снова што се на обали живота
о стојни камен ломе

а заводи ме бескрај
радост трагања трајање нада
а прогони ме трептај
варљиви бљесак леденог сада

Рајица Драгићевић

PEKO LALIČIĆ, PESME IZ DNEVNIKA

Peko LALIČIĆ KAD ME SRETNEŠ Kad me sretneš jednog dana ne kaži mi zdravo druže da ne oživi ona rana od uboda tvoje ruže. Kad me nekad budeš srela u očima mi ne traži tugu – odnela je druge strela, odavno već ljubim drugu.


Peko LALIČIĆ
KAD ME SRETNEŠ

Kad me sretneš jednog dana
ne kaži mi zdravo druže
da ne oživi ona rana
od uboda tvoje ruže.

Kad me nekad budeš srela
u očima mi ne traži tugu –
odnela je druge strela,
odavno već ljubim drugu.