Месец: децембар 2010.

Tebi — Marina Adamović

Tog dana si rođen Da bi živeo Gledao iz  sebe I mirisao dan Onda su počeli da zveckaju Zvončićima zarđalh reči Koje sebe vežu Tamnosivom niti Ovog dana kažem Sećanje me još uvek ne vara Da bi stvarno postojao Propovedi pretvori u dim Svetlost je…za sada…za uvek…za smeh

Tog dana si rođen

Da bi živeo

Gledao iz  sebe

I mirisao dan

Onda su počeli da zveckaju

Zvončićima zarđalh reči

Koje sebe vežu

Tamnosivom niti

Ovog dana kažem

Sećanje me još uvek ne vara

Da bi stvarno postojao

Propovedi pretvori u dim

Svetlost je…za sada…za uvek…za smeh

Sinu — Marina Adamović

Čemu da te naučim? Svoje strahove guram u ponore — Oni odskaču i vraćaju se kao lešinari — Pola duše su mi izgrickali— Pola ostavili naspram sumaglice čuđenja da truli— Čemu da te naučim? Gledaj me sa rastojanja— I reci sebi Samo to ne— Prvim putem skreni i nađi— Onaj koji nisam rastopila vejavicom suza … Настави са читањем “Sinu — Marina Adamović”

Čemu da te naučim?

Svoje strahove guram u ponore —

Oni odskaču i vraćaju se kao lešinari —

Pola duše su mi izgrickali—

Pola ostavili naspram sumaglice čuđenja da truli—

Čemu da te naučim?

Gledaj me sa rastojanja—

I reci sebi Samo to ne—

Prvim putem skreni i nađi—

Onaj koji nisam rastopila vejavicom suza

Nespokoja—

Od mene bi samo memlu i nemost misli —

Usadio u poj života—

—Što dalje od izvora

Elegija — Marina Adamović

Potok mojih reči hučao je duž obala života — Vidiš li kako Sunce izlazi? Vidiš li kako se cvetni oblaci rasprskavaju po svodu? Čuješ li kako trava mirisno plamti od bajki? Prijatelj je rekao da oseća i seo tik uz mene… Vedro sam se osmehnula Položila ruku na prazan deo klupe Okrenula glavu ka zamišljenom … Настави са читањем “Elegija — Marina Adamović”

Potok mojih reči hučao je duž obala života —

Vidiš li kako Sunce izlazi?

Vidiš li kako se cvetni oblaci rasprskavaju po svodu?

Čuješ li kako trava mirisno plamti od bajki?

Prijatelj je rekao da oseća i seo tik uz mene…

Vedro sam se osmehnula

Položila ruku na prazan deo klupe

Okrenula glavu ka zamišljenom nekom

Pre nego što sam misli utopila u to

Da se rađamo

Živimo

I umiremo sami

ODA SILVIJI PAVIĆ – Rajko Glibo

ODA SILVIJI PAVIĆ U mislima sa Tobom Propitujem sebe Ta još si dijete Ulicom duše se mreže Kajda i note sjete Buket cvijeća na grobu Kao na sjedalu vene Kraj groba raste loza Pjesničkom anđelu dar Anđeo je želio doći kući U majčin zagrljaj vrući Želio je doći što prije A živ došao nije U … Настави са читањем “ODA SILVIJI PAVIĆ – Rajko Glibo”

RajkoGlibo

ODA SILVIJI PAVIĆ

U mislima sa Tobom
Propitujem sebe
Ta još si dijete
Ulicom duše se mreže
Kajda i note sjete
Buket cvijeća na grobu
Kao na sjedalu vene
Kraj groba raste loza
Pjesničkom anđelu dar
Anđeo je želio doći kući
U majčin zagrljaj vrući
Želio je doći što prije
A živ došao nije
U košutinoj ulici duše
Nastani se „olovno đule“
Dok brusi htijenja
Da plemenitošću stiha
Opori život mijenja
Kada joj stih davi
Zgusnuta omča jeze
Trzaj jake riječi je
Nosi u nove veze
Ples okova i ponora
Kroz nasrtljivi očaj
Otvara joj nove rane
A majka samo želi
Da njezinu Silviju dotakne
Destilirana želja
I kap odbjeglog veselja
Sve majčine tjeskobe
Zbile se u vagon 401
Ispraćam život vrijedan
Resi nas kao i Silviju
Dobrota u snopu posveta
I destilirana ljubav
Alfa i omega svijeta
Pitaš se u što uskačem
To Tebe Silvija pretačem
U krik pjesme
Zvjezdanim prahom
Sa svete česme
Moja je oda
Niknula svečano
Jer pjesničko lane
Dubinom duše voli
Košutina zaleđena suza
Čuva Ti šutnju nad grobom
Ona je Tvoja sjena
I svuda je sa Tobom
Dijelovi ulice duše moje
Idu tragom zaleđene suze
Ukraden je Tvoj prvi stid
Crnim cjelovom
Sa Tvog blijedog lica
Iz kojeg tek je
Propjevala ptica
Jelen naprasno skonča
Ostade šokirana košuta
I njezino petogodišnje lane
Koje od djetinjstva
Pjesmom oplemenuje
Mladalačke dane
Onda sudbina kruta
Ote košuti lane
Zaledi joj iskrenost
U ljupkim očima
Iz utrke jata misli
Ranjena nada i suza pada
Odiseja počima
Ponosno raste
Gornji Milanovac
Kad balkanske muhe
Iz njega isprate
Na počasnom postolju
Bit će mjesta za Te
Na zasadama Tvojih
Strofa i stihova
Niče i nicat će
Poezija nova

(C) Rajko Glibo

Zadar, 26.VIII. 2010

Beskraj — Marina Adamović

leptiri, baloni, smeh! (ne šapući tugovanku) sunce, trava,  žagor vodopada! (ne pričaj o ružnoj smrti) odsjaj neba posle kiše! i šta ako mene nema? ništa ništa ništa!

leptiri, baloni, smeh!

(ne šapući tugovanku)

sunce, trava,  žagor vodopada!

(ne pričaj o ružnoj smrti)

odsjaj neba posle kiše!

i šta ako mene nema?

ništa ništa ništa!

A nije mi moranje, Ana Kljajić

Meni mesto nije ovde na stolica par od tebe na kilometara par od tebe na godina par isto tako. Hladno je,razumi htela bih nekog uz. Razumem,veruj sve od a do š razumem kroz brojeve,formule bude mi jasna i po neka laž ma razumem i španski a nije mi moranje. I ne zameram ne režim ne … Настави са читањем “A nije mi moranje, Ana Kljajić”

Meni mesto nije ovde

na stolica par od tebe

na kilometara par od tebe

na godina par isto tako.

Hladno je,razumi

htela bih nekog uz.

Razumem,veruj

sve od a do š

razumem kroz brojeve,formule

bude mi jasna i po neka laž

ma razumem i španski

a nije mi moranje.

I ne zameram

ne režim

ne grizem

kad bih ja a ne bi ti

ne kunem

ne lomim

ne brišem

kad bih ja a ne bi ti.

U svađi sa vremenom

ili nas je pogrešilo

nek bude i to i još sve

ja ipak nisam od rode doneta

a nisi ni ti verujem iz kupusa

pa zato razumi da sve je u redu

da ja razumem

da nisam ljuta

a nije mi moranje.

dvadeset pesama — Marina Adamović

dvadeset pesama poslala sam brezi i ona je dugo plakala na kiši dodala sam još samo par reči i ona je granama precrtala sve . otišla je s trave —  pobegla od dana sasula mi lišće — duboko pod kapke . detlić je izgrebao ime koje sam htela da joj pošaljem . sada mi ništa … Настави са читањем “dvadeset pesama — Marina Adamović”

dvadeset pesama poslala sam brezi

i ona je dugo plakala na kiši

dodala sam još samo par reči

i ona je granama precrtala sve

.

otišla je s trave

—  pobegla od dana

sasula mi lišće

— duboko pod kapke

.

detlić je izgrebao ime

koje sam htela da joj pošaljem

.

sada mi ništa nije važno

tražila sam

— po svim četvrtima

— moje breze

———————–više nema