ДРАГА З – Рајица Драгићевић

ДРАГА З

препознао сам те
на тргу зујном углачаном у мноштву
младеж устрептала и разбокорена где
сабира се
усхићена и весела
међу тек пристиглима из предела далеких чистих
са висова са пропланака избељених ветром

у дозивању привида и сенки завичаја
у магновењу изговорио сам твоје име
некако неспретно
гласно

затечена
окренула си се и…
предала вечности тренутак
скамењен залеђен који светли
јасно

немоћне су речи којима ово певам
да достигну пламен
да додирну пламени бескрај
у оку твоме
оне су таласи снова што се на обали живота
о стојни камен ломе

а заводи ме бескрај
радост трагања трајање нада
а прогони ме трептај
варљиви бљесак леденог сада

Рајица Драгићевић